Tokom većeg dela XIX veka, Bangkok je bio poznat kao Venecija Istoka – ne samo zbog karakterističnog mirisa već i zbog hiljada kilometara kanala koji su nam taj miris podarili.
Verovali ili ne, Bangkok nije uvek bio grad saobraćajnog kolapsa i divljeg jurcanja tuk-tukovima. Štaviše, Bangkok nekada nije imao ni ulice, već samo blatnjave staze koje su povezivale glavne saobraćajnice – prirodne i veštačke vodene tokove. Zamislite grad u kom se sve kreće dugačkim drvenim čamcima. Grad u kom se živi na splavovima i u sojenicama. Grad u kom su samo privilegovani imali čvrste zidove i zemlju pod nogama.
Ovaj grad nastao je na vlažnom, močvarnom tlu oko meandara reke Chao Praya. Izgradnja bilo čega trajnog i stabilnog na takvoj podlozi bila je prilično nezgodna – kako građevincima, tako i korisnicima nekretnine. (Ili je bolje da kažemo kretnine u ovom slučaju?) Ako tome dodamo i neverovatno visok procenat vlage i kišnu sezonu tokom koje gradovi u ovom delu Azije redovno bivaju poplavljeni – Bangkok je trebalo bar malo prosušiti ili ga potpuno ispresecati vodenim tokovima. Urađeno je i jedno i drugo, sve u svoje vreme.
Bitno je da i danas možete da osetite duh starog Bangkoka ako se usudite na plovidbu kanalima.
Kratka istorija
Prvi veliki kanal prokopan je 1782. godine kako bi se Palata i fizički odvojila od svega ostalog. Tada je nastalo ostrvo Rattanakosin, tadašnji centar grada, ali i cele zemlje. Te godine je Bangkok postao prestonica. Oteo je tu ulogu mestu po imenu Ayutthaya koje nam je poznato kao ruševina iz turističkih brošura. Ideja je bila da se ta nova najvažnija tačka sijamskog univerzuma zaštiti na sve moguće načine jer odnosi sa komšijama nisu bili baš najbolji (čitaj: šorke sa Kmerima su bile redovne, Burmanci spalili prethodnu prestonicu itd.).
Do 1850.godine prokopana su još dva paralelna kanala i svaki je povezan sa rekom. Do kraja XIX veka sistem je proširen na nekoliko stotina kilometara vodenih puteva između hramova, stambenih i javnih prostora. Čamac je postao glavno prevozno sredstvo za sve – ljude, životinje, robu. Tada nastaju i čuvene plutajuće pijace kojih je bilo više nego regularnih marketa na zemlji.
Stižu Evropljani i sa njima prvi moderni putevi
Sve se promenilo krajem XIX i početkom XX veka. Evropljani su stvorili kritičnu masu potrebnu za prekrajanje još jednog dela sveta prema njihovim merama. Tajland je počeo da viđa sve više belih lica od potpisivanja Ugovora o prijateljstvu i trgovini između Britanskog carstva i Kraljevine Sijam (Bowring Treaty, 18. Aprila 1855.godine) koji je garantovao da se zapadne sile neće mešati u unutrašnju politiku zemlje (u prevodu – zemlja neće biti kolonizovana) ukoliko zemlja bude otvorena za trgovinu (pre svega – trgovinu opijumom, ali to je neka druga tema).
Sve veći broj stranaca je u ovom periodu pokušavao da se navikne na život u Bangkoku. Po količini kuknjave koju su upućivali kralju – čini se da im nije išlo baš najbolje. Veliki problem – i to zdravstveni – predstavljao je nedostatak evropskih puteva.
Kakve veze imaju putevi sa zdravljem, pitate se?
Strane diplomate i konzuli potpisali su peticiju kojom su od kralja lično tražili da im se izgrade putevi pogodni za jahanje. Oni su, eto, navikli da puno vremena provode napolju, na vazduhu, jašući konje ili vozeći se kočijama iz zabave. To je bilo krucijalno za njihovo dobro zdravlje. Od kada su došli u Bangkok primetili su da su postali bolešljivi i uzrok je sigurno bio nedostatak puteva.
Charoen Krung Road
Kralj Mongkut (Rama IV) bio je ekstremno prozapadno orijentisan – da li iz ubeđenja ili zato što je znao da je to jedini način da Tajland ostane slobodan – pa je pristao da izgradi prvi pravi, moderan put, tada nazvan Thanon Mai ili Novi put. Danas se ta ulica zove Charoen Krung Road i glavna je arterija novog design districta o kom je bilo više reči OVDE.
Izgradnja Charoen Krung Roada označava početak najveće promene kroz koju je Bangkok prošao u sopstvenoj istoriji. Uz rast populacije i dostupnost materijala poput cementa i čelika raste i potreba za drugačijom infrastrukturom od dotadašnje. Većina kanala je zatrpana kako bi se putevi proširili.
Kanali danas – i kojim možete da plovite?
Skoro sve delove prestonice i danas povezuje vodena mreža dugačka čak 2 604km. Gradski brodovi koji plove rekom su veći, stabilniji i manje zabavni od onih u koje ćete uskakati na kanalima. Kanalski čamci su neverovatno bučni i haotični. Nema garancija da ćete sedeti tokom vožnje što ne bi bilo problematično da se krov ne spušta svaki put kad čamac prolazi ispod mosta i preti da vas mlatne po glavi ako se ne skvrčite na vreme.
Khlong Saen Saeb
Khlong Saen Saeb koristi se za gradski prevoz više od svih ostalih kanala u Bangkoku. Spaja staro jezgro grada sa predgrađima daleko na istoku. Čamci nazvani Saen Saeb Express saobraćaju od ranog jutra, do 7-8h uveče. Polazna tačka je pristanište na zapadu po imenu Panfa Leelard (Lilat) Pier. Nalazi se u blizini hrama Saket (Golden Mountain), oko kilometar istočno od Khao San Road-a.
Vrlo brzo brod nailazi na most Phanfa. Ako je nivo vode visok, krov broda će se spustiti i brod će se provući poput onog u filmu Čovek sa zlatnim pištoljem kojim Bond jurca kroz Bangkok. Scena iz filma nije snimljena ovde već na plutajućoj pijaci Damnoen Saduak pre nego što je postala poznata. Danas to ne bi išlo tako lako, ali srećom – imamo dovoljno sličnu lokaciju na kojoj svi možemo da budemo legendarni tajni agenti, makar na trenutak.
Nakon nekoliko stanica stiže na pristanište Hua Chang koje se nalazi svega 300m od stanice skytrain-a National Stadium, u blizini tržnog centra MBK, kompleksa oko Siam Square-a i BACC (Bangkok Art and Culture Centre). Odatle brod nastavlja ka Pratunam Pier-u gde ćete, ako želite dalje na istok, morati da presedate. Naredne stanice novog broda poređane su duž Sukhumvit-a. Turista nema puno jer kroz Sukhumvit ide i skytrain koji je daleko udobniji od kanalskih čamaca. Savetujem da odete što dalje na istok, do distrikta Bang Kapi. Većina stranaca, ako se i odvaži na ovaj korak, najdalje što stigne budu Thong Lor i Ekkamai. Tek odatle, zapravo, počinje da se menja vibe i moći ćete da vidite neki drugačiji Bangkok od onog na koji ste navikli.
Khlong Phadung Krung Kasem
Khlong Phadung Krung Kasem je treći najstariji kanal u Bangkoku. Iako je relativno kratak i može da se obiđe pešice, putovanje čamcem bi moglo biti zanimljivije. Ovde operiše samo jedna linija sa malim brojem mesta – maksimalan broj putnika po čamcu je svega 12, a ukupno vozi 8 brodića. Saobraćaju na relaciji Hua Lamphong – Thewarat Market. Vožnja traje oko pola sata i košta 10 bahta.
Kanal Banglamphu
Banglamphu je jedan od najlepših kanala u Bangkoku. Nije za plovidbu, ali je zato savršen za šetnju. Krenite od utvrđenja Phra Sumen, sagrađenog da štiti severozapadni deo starog grada, pa hodajte oko 1.5km do utvrđenja Mahakan na nekadašnjim istočnim zidinama. Sve vreme šetaćete granicom Bangkoka koji je Rama I učinio prestonicom Sijama. Ako za obilazak izaberete rane jutarnje časove, osim mira i tišine, dobićete i uvid u lokalni život. Srešćete monahe kojima vernici daruju hranu. Proći ćete pored lokalne pijace. Uživaćete u malim kafićima na obali. Ako stanete na pešački most u blizini Svetilišta kralja Taksina i pogledate u vodu, iznenadiće vas jata podivljalih somova koje budisti hrane za dobru karmu. Možete im se pridružiti. Ljudima. Ne somovima.
Thonburi – kanali oko kojih vreme ne teče
Ukoliko iznajmite long-tail boat ili se pridružite nekoj turi, vrlo je izvesno da ćete obilaziti Thonburi. U ovom naselju kanali i dalje podsećaju na one iz prošlih vremena, a na čamce ne morate da uskačete kao na kanalu Saen Saeb. Ovde je život sporiji i mirniji nego u ostatku grada. Većina tura kreće sa nekog od glavnih pristaništa na reci Chao Phraya. Prvo malo plovite rekom provlačeći se kroz gust vodeni saobraćaj. Potom skrećete ka zapadu i ulazite u kanale okružene zelenilom, drvenim kućama i malim dokovima na kojim se sunčaju azijski varani. Ture su, očekivano, drastično skuplje od karata za gradske čamce.
Khlong Ong Ang – hipsterski kanal
Khlong Ong Ang je do skoro bio najprljaviji, najsmrdljiviji i najodvratniji kanal koji je Venecija istoka ikada imala.
Prokopan 1783.godine, kanal je star koliko i sam grad. Nekada je bio centar trgovine, mesto istovara robe pristigle iz drugih provincija. Bio je poznat po grnčariji – štaviše, samo ime Ong Ang znači grnčarija.
Tokom poslednjih tridesetak godina kanal je postao stecište neprerađenih fekalija, smeća, ljubitelja i preprodavaca pornografije i raznih piratskih diskova. Ljudi koji žive na obali kažu da nikada nisu videli površinu vode jer je cela bila prekrivena zarđalim limenim krovovima ilegalnog naselja-pijace izniklog na samoj vodi. Pošto se kanal, dugačak nešto manje od 2km, proteže kroz centralna i veoma posećena naselja – od mosta Phan Fa Lilat (pored hrama Zlatna planina / Golden Mountain ili Wat Saket) kroz Chinatown (Yaowarat) i Malu Indiju (Phahurat), pa sve do ušća u reku Chao Phraya kod Chao Phraya Sky Parka – još jedne nove pešačke atrakcije koja spaja obale reke – doneta je odluka da se njegov tok očisti, rekonstruiše i revitalizuje.
Proces je započet 2014.godine raseljavanjem ilegalaca. Čak četiri godine kasnije počinje čišćenje koje je trajalo do 2020. godine. Sređeno je korito kanala, renovirani su stari mostovi i fasade zgrada na obali. Akcenat je stavljen na uređenje pešačkih staza koje su proširene kako bi se izbegle gužve i kako bi bilo prostora za aktivnosti koje bi privukle posetioce.
Street Art
Khlong Ong Ang je stavljen i na street art mapu Bangkoka. Neiskorišćeni zidovi koji ga okružuju oslikani su lokalnim motivima značajnim za taj kraj, a među umetnicima su Alex Face (@alexfacebkk), Bigdel (@bigdel_bkk), Pakorn (@pakorn_bna), Asin (@asinacids), Bonus Tmc (@bonustmc), Mauy MSV Crew (@mauy_msv), Joker EB (@joker.eb) i drugi. Čak su i poklopci za kanalizacione otvore posebno dizajnirani – osmislio ih je istraživački tim sa Fakulteta umetnosti na Univerzitetu Silpakorn.
Noćni market je srce svakog kraja u jugoistočnoazijskim gradovima, pa su ulični prodavci dobili priliku da iznajme mesta za tezge za jako male pare – svega desetak evra mesečno – i da tako posetiocima daju još jedan razlog da posete ovu novu atrakciju. Pored hrane i suvenira možete pazariti i razne umetnine i garderobu. Povremeno se ovde organizuju i razni događaji, a čak možete da iznajmite i kajak ili SUP.
Projekat je dobio 2020 Asian Townscape Award organizacije UN-Habitat.
Komentari, pitanja, želje i pozdravi su dobrodošli, kako ovde, tako i na Facebook stranici Priče sa istoka ili na Instagram profilu @pricesaistoka na kom ćete dobiti najbrže odgovore!
Hvala na čitanju!
Tekst i fotografije zaštićeni su autorskim pravom, pripadaju autoru i ne mogu se koristiti bez dozvole. Sve upite o eventualnom preuzimanju pošaljite na danijela@pricesaistoka.com. Hvala na razumevanju!
Pingback: Red Bull: Od ruralnog Tajlanda do Formule 1 - Priče sa istoka
Pingback: 10 najstrašnijih duhova Tajlanda