Tajland

Kanali u Bangkoku: Venecija Istoka

Tokom većeg dela XIX veka, Bangkok je bio poznat kao Venecija Istoka – ne samo zbog karakterističnog mirisa (da kažemo to tako) već i zbog kanala koji su nam taj miris podarili.


Bangkok je nastao na vlažnom, močvarnom tlu oko meandara reke Chao Praya. Nisam neki poznavalac građevine, ali deluje mi kao da bi zidanje na ne baš čvrstoj podlozi bilo prilično nezgodno – kako građevincima, tako i korisnicima nekretnine. (Ili je bolje da kažemo kretnine u ovom slučaju? Okej, zaboravite.) Ako tome dodamo i neverovatno visok procenat vlage i kišnu sezonu tokom koje gradovi u ovom delu Azije redovno bivaju poplavljeni – pretpostavljam da je Bangkok trebalo bar malo prosušiti.

Naivno bi bilo pomisliti da je bangkokška voda regulisana da bi ljudi mogli lepo da grade kuće. Mislim, zamislite kralja Tajlanda kako brine da li će ribaru Tanawatu popustiti temelj kad grune kiša u aprilu – i sada, a kamoli pre nekoliko vekova. Nije realno.


Kratka istorija


U skladu sa tim, prvi kanal prokopan je 1782. godine kako bi se Palata i fizički odvojila od svega ostalog. Tada je nastalo ostrvo Rattanakosin, tadašnji centar grada, ali i cele zemlje. Naime, baš te godine je Bangkok postao prestonica, otevši tu ulogu mestu po imenu Ayutthaya koje nam je poznato kao ruševina iz turističkih brošura. Ideja je bila da se nova najvažnija tačka sijamskog univerzuma zaštiti na sve moguće načine jer odnosi sa komšijama nisu bili baš najbolji (čitaj: šorke sa Kmerima su bile redovne, Burmanci spalili prethodnu prestonicu itd.).



Do 1850.godine prokopana su još dva paralelna kanala i svaki je povezan sa rekom, a do kraja XIX veka sistem je proširen na nekoliko stotina kilometara vodenih puteva između hramova, stambenih i javnih prostora. Meandri reke su presecani tako da je putovanje postajalo sve kraće, a čamac je bio glavno prevozno sredstvo za sve – ljude, životinje, robu. Tada nastaju i čuvene plutajuće pijace kojih je bilo više nego regularnih marketa na zemlji.


Stižu Evropljani i sa njima prvi moderni putevi


Sve se promenilo krajem XIX i početkom XX veka kada su Evropljani stvorili kritičnu masu potrebnu za prekrajanje još jednog dela sveta prema njihovim merama. Tajland je počeo da viđa sve više belih lica od potpisivanja Ugovora o prijateljstvu i trgovini između Britanskog carstva i Kraljevine Sijam (Bowring Treaty, 18. Aprila 1855.godine) koji je garantovao da se zapadne sile neće mešati u unutrašnju politiku zemlje (u prevodu – zemlja neće biti kolonizovana) ukoliko zemlja bude otvorena za trgovinu (pre svega – trgovinu opijumom, ali to je neka druga tema).

Pročitaj i ovo!   Creative District: Druga strana Bangkoka

Sve veći broj stranaca je u ovom periodu pokušavao da se navikne na život u Bangkoku, ali po količini kuknjave koju su upućivali kralju – čini se da im nije išlo baš najbolje. Veliki problem – i to zdravstveni – predstavljao je nedostatak evropskih puteva.

Kakve veze imaju putevi sa zdravljem, pitate se?

Strane diplomate i konzuli potpisali su peticiju kojom su od kralja lično tražili da im se izgrade putevi pogodni za – jahanje. Oni su, eto, navikli da puno vremena provode napolju, na vazduhu, jašući konje ili vozeći se kočijama iz zabave i to je bilo krucijalno za njihovo dobro zdravlje. Od kada su došli u Bangkok primetili su da su postali bolešljivi i uzrok je sigurno bio nedostatak puteva.


Charoen Krung Road


Kralj Mongkut (Rama IV) bio je ekstremno prozapadno orijentisan – da li iz ubeđenja ili zato što je znao da je to jedini način da Tajland ostane slobodan – pa je pristao da izgradi prvi pravi, moderan put, tada nazvan Thanon Mai ili Novi put. Danas se ta ulica zove Charoen Krung Road i ona je glavna arterija novog design districta o kom je bilo više reči OVDE.

Izgradnja Charoen Krung Roada označava početak najveće promene kroz koju je Bangkok prošao u sopstvenoj istoriji. Staze i sokaci koji su do tada služili da povežu kanale pretvoreni su u široke ulice povezane kanalima – ili bar onim što je od kanala ostalo.

Uz rast populacije i dostupnost materijala poput cementa i čelika raste i potreba za drugačijom infrastrukturom od dotadašnje pa je većina kanala zatrpana kako bi se putevi proširili.



Kanali danas


Ipak, skoro sve delove prestonice i danas povezuje vodena mreža dugačka čak 2 604km, a transport se i dalje u velikoj meri oslanja na nju. Kad pohvatate koji brod gde i kako ide, Thonburi vam više neće izgledati predaleko, a Chao Phraya neće biti granica. Žitelji Bangkoka sve više gravitiraju ka vodi kako bi bar na kratko pobegli od gradskog haosa.



Iako ćete konstantno nailaziti na manje kanale, tri mesta za kanalski turizam su glavna:

  • Khlong Sean Saeb u centru grada
  • Khlong Phadung Krung Kasem – jedan od prvih koji su sagrađeni oko Grand Palace
  • Thonburi – već pomenuto naselje zapadno od reke
Pročitaj i ovo!   Red Bull: Od ruralnog Tajlanda do Formule 1

Khlong Sean Saeb je najveći kanal i najvažnija poveznica između centra i istočnih delova grada. Dozvolu da operišu ovde imaju samo kanalski čamci (canal boats) pa gužve u saobraćaju uglavnom nema. To svakako ne znači da gužve nema na čamcima, naročito rano ujutru i kasno popodne kada ljudi najviše cirkulišu zbog posla. Iako je sigurno da nećete imati nikakav komfor, a verovatno ni mesto za sedenje, ovi čamci vam mogu pružiti uvid u svakodnevni život ljudi u Bangkoku i sigurno će vam ceo proces biti fascinantan – od čekanja na stajalištu do ukrcavanja i iskrcavanja koje je lokalcima podjednako uobičajeno kao nama vožnja gradskim autobusom.



Khlong Phadung Krung Kasem je treći najstariji kanal u Bangkoku i na njemu do skoro nije bilo saobraćaja. Iako je relativno kratak i može da se obiđe pešice, putovanje čamcem bi moglo biti zanimljivije. Ovde operiše samo jedna linija sa malim brojem mesta – maksimalan broj putnika po čamcu je samo 12.

Ukoliko iznajmite long-tail boat ili se pridružite nekoj turi, vrlo je izvesno da ćete obilaziti Thonburi. U ovom naselju kanali i dalje podsećaju na one iz prošlih vremena – na njima je život sporiji i mirniji nego u ostatku grada. Većina tura kreće sa nekog od glavnih pristaništa na reci Chao Phraya. Prvo malo plovite rekom provlačeći se kroz gust vodeni saobraćaj, a potom skrećete ka zapadu i ulazite u kanale okružene zelenilom, drvenim kućama i malim dokovima na kojim se sunčaju azijski varani.


Moj omiljeni – Khlong Ong Ang ili tzv. hipsterski kanal


Khlong Ong Ang je do skoro bio najprljaviji, najsmrdljiviji i najodvratniji kanal u celom Bangkoku.

Prokopan 1783.godine, kanal je star koliko i sam grad. Nekada je bio centar trgovine, mesto istovara robe pristigle iz drugih provincija. Bio je poznat po grnčariji – štaviše, samo ime Ong Ang znači grnčarija.

Tokom poslednjih tridesetak godina kanal je postao stecište neprerađenih fekalija, smeća, ljubitelja pornografije i prodavaca piratskih diskova. Ljudi koji žive na obali kažu da nikada nisu videli površinu vode jer je cela bila prekrivena zarđalim limenim krovovima ilegalnog naselja-pijace izniklog na samoj vodi.

Pošto se kanal, dugačak nešto manje od 2km, proteže kroz centralna i veoma posećena naselja –  od mosta Phan Fa Lilat (pored hrama Zlatna planina / Golden Mountain ili Wat Saket) kroz Chinatown (Yaowarat) i Malu Indiju (Phahurat), pa sve do ušća u reku Chao Phraya kod Chao Phraya Sky Parka – još jedne nove pešačke atrakcije koja spaja obale reke – doneta je odluka da se njegov tok očisti, rekonstruiše i revitalizuje.

Pročitaj i ovo!   10 najstrašnijih duhova Tajlanda


Proces je započet 2014.godine raseljavanjem ilegalaca. Čak četiri godine kasnije počinje čišćenje koje je trajalo do 2020.godine. Sređeno je korito kanala, renovirani su stari mostovi i fasade zgrada na obali. Akcenat je stavljen na uređenje pešačkih staza koje su proširene kako bi se izbegle gužve i kako bi bilo prostora za aktivnosti koje bi privukle posetioce.

Khlong Ong Ang je stavljen i na street art mapu Bangkoka. Neiskorišćeni zidovi koji ga okružuju oslikani su lokalnim motivima značajnim za taj kraj, a među umetnicima su Alex Face (@alexfacebkk), Bigdel (@bigdel_bkk), Pakorn (@pakorn_bna), Asin (@asinacids), Bonus Tmc (@bonustmc), Mauy MSV Crew (@mauy_msv), Joker EB (@joker.eb) i drugi. Čak su i poklopci za kanalizacione otvore posebno dizajnirani – osmislio ih je istraživački tim sa Fakulteta umetnosti na Univerzitetu Silpakorn.



Kako je, pored hrama, noćni market srce svakog kraja u jugoistočnoazijskim gradovima, ulični prodavci su dobili priliku da iznajme mesta za tezge za jako male pare – svega desetak evra mesečno – i da tako posetiocima daju još jedan razlog da posete ovu novu atrakciju. Pored hrane i suvenira možete pazariti i razne umetnine i garderobu.

Pored svega nabrojanog organizuju se i razni događaji, a čak možete da iznajmite i kajak ili paddle board.

Ovaj, kako bi zli jezici rekli – hipsterski kanal – sređen je i pušten u promet u nezgodnom trenutku (Tajland je zatvoren od početka pandemije) tako da ga do sada nije video veliki broj turista, bar ne u punom sjaju. Ja sam naletela na njega krajem 2019. godine tumarajući po kraju i tada sam rekla da bih baš tu živela ukoliko bih se preselila u Bangkok. Tada je prostor bio čist, rekonstruisan i lepo osvetljen, ali bez dekora i bilo kakvih aktivnosti.

Projekat je dobio 2020 Asian Townscape Award organizacije UN-Habitat.


Komentari, pitanja, želje i pozdravi su dobrodošli, kako ovde, tako i na Facebook stranici Priče sa istoka ili na Instagram profilu @pricesaistoka na kom ćete dobiti najbrže odgovore!

Hvala na čitanju!


Tekst i fotografije zaštićeni su autorskim pravom, pripadaju autoru i ne mogu se koristiti bez dozvole. Sve upite o eventualnom preuzimanju pošaljite na danijela@pricesaistoka.com. Hvala na razumevanju!

One Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *