Urbano istraživanje (urban exploration ili kraće – urbex ili UE) je neretko opasna, povremeno ilegalna i većini neshvatljiva želja sumanutih pojedinaca da zavire u napuštene, skrivene, ljudskom rukom napravljene strukture. Zaboravljeni zabavni parkovi, fabrike, elektrane, bolnice, psihijatrijske ustanove, škole; nepristupačni delovi aktivnih zgrada – prostorije namenjene isključivo zaposlenima, liftovska okna, zatvoreni spratovi, krovovi; katakombe, kanalizacioni i sistemi za odvod kišnice; aktivni i napušteni delovi metroa, železnički tuneli i stanice – samo su neke od izabranih destinacija urbanih istraživača.
Tom Yum Kung kriza & urbano istraživanje
Urbex scena u Bangkoku za svoje postojanje u velikoj meri može da zahvali azijskoj finansijskoj krizi koja je 1997. godine pogodila kontinent.
Pakao kroz koji su prolazili tokom naredne dve godine začet je u Tajlandu. Dobio je ime po poznatoj ljutoj supi od škampa. Novonastala situacija je kod ljudi izazivala isti gorući osećaj kao i činija ovog ekstremno začinjenog jela.
Iako su se zemlje relativno brzo izvukle iz krize, spomenici ovom zlokobnom periodu i danas se nadvijaju nad Bangkokom, rasplamsavajući avanturistički duh zaljubljenika u urbano istraživanje..
Sathorn Unique Tower ili Toranj duhova
Zdanje koje je trebalo je da bude najluksuznija stambena zgrada u celom Tajlandu najpoznatiji je spomenik finansijskoj krizi 90-ih. Smeštena na obali reke, u istorijskom centru grada na Charoen Krung Road -u, ova sestra bliznakinja poznate Državne kule (State Tower) sa svojih 49 spratova nudila je jedan od najboljih pogleda na grad tog vremena.
Tip koji je započeo izgradnju Tornja duhova – izvesni Rangsan Torsuwan – upao je u nekakav polu-nadrealan konflikt sa vlastima. Radovi su obustavljeni. Taman kada je sve rešeno – kriza je uništila preko 300 gradilišta u gradu, uključujući i ovo. Iako je do svečanog otvaranja ostalo još samo oko 20% radova, zgrada je ostavljena da trune narednih 30 godina.
Meštani veruju da kriza nije jedini krivac za tužnu sudbinu Tornja duhova. Priča se da je odmah bilo jasno da će projekat biti osuđen na propast. Zgrada baca senku na obližnji hram što nikako nije dobro. Postoji mogućnost i da je temelj zauzeo nekadašnje groblje što baš baš nije dobro.
U skladu sa tim, meštanima se koža ježila i godinama nakon postavljanja temelja. Sigurno se naježio i fotograf koji se ušunjao u zgradu da bi fotkao izlazak sunca kad ga je u jednom od toaleta na 43. spratu dočekalo obešeno telo švedskog turiste. Vest je uzdrmala tajlandsku javnost koja je insistirala da se ovakve zgrade bolje obezbede i da ulaz zaista bude zabranjen.
Zahvaljujući ovom i sličnim događajima, u ovu zgradu je danas gotovo nemoguće ući bez posebnih dozvola. Ipak, pogled sa 185m visine nije prestao da intrigira ljubitelje strašnih priča i postapokaliptične arhitekture. Dokumentovano je sve od grafita i rupa u zidovima i podovima, preko okrunjenih balkona, lutaka iz izloga i slika kralja, do pasa koji su lutali napuštenim hodnicima. Priča se da se i danas može tumarati zgradom ako se čuvari dovoljno podmite.
ICE Tower
Da malo ublažimo priču pre sledeće jezivosti. U Din Daeng distriktu nalazi se 37 spratova praznine pod zajedničkim imenom – ICE Tower. Ova zgrada je daleko manje sablasna od prethodne. Čini se da nije ni ukleta (jer ko bi kleo korporativnu zgradurinu koja je postala spomenik mračnoj strani kapitalizma?). Prijatnijem osećaju doprinose otvoreni spratovi u koje je trebalo natrpati redove radnih stolova. Na veliku žalost investitora, to se nikada nije desilo.
Ulaz je takođe zabranjen. Ipak, kako je zgrada manje popularna, veće su šanse za bolji ishod pregovora o ulasku.
Thai Fa Group Office Tower
Još jedna žrtva krize stekla je jezivu reputaciju. Kula smrti povezana je sa jednim ubistvom i nekoliko samoubistava.
Većina je sebi oduzela život skočivši sa nekog od neobezbeđenih, nedovršenih spratova; samo jedan tridesetogodišnji stranac se obesio na poslednjem spratu. U džepovima je imao kreditnu karticu i fotografiju devojke. Na zidu je bio svež natpis – pokušaj da pamtiš ono što je bilo dobro. izvinjenje nije dovoljno. (try to remember what was good. sorry is not enough.)
Svega nekoliko meseci kasnije, telo muškarca pronađeno je na krovu zgrade 22. avgusta 2012. Policija je zaključila da je u pitanju obračun organizovanih grupa sakupljača starog gvožđa.
Ulaz je – očekivano – zabranjen, ali takođe očekivano – porodica koja čuva može biti podmićena. Urbano istraživanje se ne preporučuje jer se nekoliko spratova urušilo ostavivši ogromne rupe u podovima. Nema garancija da se to neće ponoviti dok budete unutra.
New World Shopping Mall ili Palata ribe
Palata ribe dobila je ime tako što je fensi zgrada sticajem okolnosti pretvorena u urbani ribnjak.
Ovaj tržni centar iz 1984. svojevremeno je bio veliki hit. Jedan razlog bila je ogromna ponuda. Drugi je bio stakleni lift koji je u to vreme predstavljao prvu malu revoluciju. Problemi su nastali kada se ispostavilo da je 7 spratova sagrađeno ilegalno. Iako je rušenje odlagano preko deset godina, konačno je realizovano 2004. godine. Tada ne samo što je srušeno sedam spratova viška, nego se i ostatak zgrade urušio. Povređeno je pet, a preminula je jedna osoba.
Kako je, najzad, zgrada postala ribnjak?
U ruševinama se sakupljala kišnica koja se zbog oblika zgrade zadržavala u prizemlju formirajući bazen, odnosno – sjajno mrestilište za komarce. Ljudi iz okolnih naselja su se dosetili kako da reše problem – naselili su bazen ribom koja se hranila komarcima. U trenutku kada je voda isušena, a fauna preseljena, u ovom tržnom centru živelo je oko 3 000 jedinki različitih vrsta ribe.
Naravno, i ova zgrada je zatvorena za javnost i priča se da je urbano istraživanje nemoguća misija.
Stara carinarnica (Old Customs House)
Stara carinarnica sagrađena je krajem XIX veka, kada je Sijam upisan na mapu slobodne pomorske trgovine. Pozicionirana na samoj obali reke u tadašnjem evropskom, a današnjem dizajn distriktu, predstavljala je svojevrsnu kapiju kraljevine Sijam koja je konačno bila otvorena prema čitavom svetu. Kako je gotovo kompletna trgovina između Azije i Evrope tekla kroz Bangkok, posade ogromnog broja jedrenjaka koji su svakodnevno pristizali rekom Chao Praya, baš u ovoj zgradi ostvarivale su prvi kontakt sa tajlandskim tlom, ali i birokratijom koja se, verujem, do danas nije mnogo promenila.
Kao i mnoge građevine koje su projektovane tako da podsećaju na one sa Zapada, Stara carinarnica je sagrađena u periodu prozapadnjačke vladavine Rame V (kralj Chulalongkorn). Projekat potpisuje italijanski arhitekta slovenačkog porekla, Joachim Grassi. Grassi je imao vrlo uspešnu, ali na Zapadu skoro neprimećenu karijeru na jugoistoku i istoku azijskog kontinenta.
Nakon samo nekoliko decenija poslovanja, carinarnica je 1949.godine preseljena u Khlong Toei. U narednom periodu, ovde je bilo sedište vatrogasaca i pomorske policije. Neretko ćete videti da se ova zgrada zove i Old Bang Rak Firestation (Stara vatrogasna stanica Bang Rak).
Stara carinarnica decenijama nije služila ničemu osim očima fotografa i snimatelja koji su ovekovečili svaki pedalj ovog zanemarenog zdanja. Svoju najpoznatiju ulogu zgrada je ostvarila u čuvenom filmu In the Mood for Love, hongkonškog reditelja Wong Kar-Wai-a.
Posle dugog perioda zanemarivanja, zakukuljenih vlasničkih i stanarskih prava, Carinarnica je 2019. godine data u zakup švajcarskom lancu hotela Aman Resorts. Trebalo bi da su radovi na pretvaranju istorije u luksuznu hotelčinu već počeli. Teren će prvo prekopati arheolozi u potrazi za artefaktima. Nadajmo se da niko iz Britanskog muzeja neće pročitati ovu vest.
Groblje aviona: malo drugačije urbano istraživanje
U sred Bangkoka nalazi se deponija aviona – prema raznim internetskim mišljenjima – jedno od najzanimljivijih mesta za urbano istraživanje na svetu. Ova neobična znamenitost se sastoji od dva aviona McDonnell Douglas-a MD-82 i jednog starog Boeing-a 747.
Razglabaju se razne priče o poreklu i vlasništvu nad avionima, ali nijednu zapravo nije moguće proveriti. U skladu sa tim, možemo samo da nagađamo da je jedan od dva manja aviona baš onaj koji je pripadao kompaniji One-To-Go, ćerki firmi aviokompanije Orient Thai, koji se 2007.godine slupao na Puketu usmrtivši svih 89 putnika i članova posade. Nagađamo i da je vlasnik otpada poznati tajlandski biznismen koji rasprodaje delove ovih aviona.
Jedino sigurno je da ovo mesto postoji, da je prilično neobično kada u sred grada spazite aviončinu pored puta i da su delovi Boeing-a pretvoreni u kuće porodica koje su se ovde nastanile i koje će vam drage volje naplatiti ulaz na smetlište.Većina posetilaca ne zalazi u delove koje su pretvorili u svoje domove, već se vrzma po neiskorišćenim krhotinama koje leže razbacane naokolo. Iako su svi iole vredni delovi odavno odneti, u avionima se mogu videti maske za kiseonik, časopisi i drugi skoro potpuno uništeni delovi avionskog inventara.
Većini posetilaca ovo će biti jedina prilika da ušetaju u kokpit džambo džeta. Dostupan je i sprat koji je inače rezervisan za prvu klasu, većini putnika zauvek nedostupnu.
Urbano istraživanje može da ima posledice!
Pomenuću još jednom: urbano istraživanje je visokorizična aktivnost. Posledice mogu da budu prilično skupe u finansijskom, ali i svakom drugom smislu. Pentranje po urušenim zdanjima može biti opasno po život i zdravlje. Napuštena mesta su idealan zaklon za napade i pljačke. Tajlandski zatvori su užasna mesta.
Komentari, pitanja, želje i pozdravi su dobrodošli, kako ovde, tako i na Facebook stranici Priče sa istoka ili na Instagram profilu @pricesaistoka na kom ćete dobiti najbrže odgovore!
Hvala na čitanju!
Tekst i fotografije i zaštićeni su autorskim pravom, pripadaju autorima i ne mogu se koristiti bez dozvole. Sve upite o eventualnom preuzimanju pošaljite na danijela@pricesaistoka.com. Hvala na razumevanju!