Kineska Nova godina ili Prolećni festival (春节）označava kraj zime u kineskoj kulturi. Često se sreće i prevod Lunarna Nova godina, iako kineski kalendar nije lunarni već lunisolarni. Ali da ne cepidlačimo. Proslavlja se na dan mladog meseca najbliži početku proleća koji se zove ličun （立春). Ličun je prvi od 24 solarna perioda na koje je podeljena kineska godina. Prevedeno na jezik gregorijanskog kalendara – Kineska Nova godina pada na mlad mesec između 21. januara i 20. februara.
I tada se pričaju priče koje opstaju vekovima.
1. Velika trka
ili kako su podeljeni znakovi zodijaka
Legenda kaže da je Car od Žada – jedno od najvažnijih božanstava u kineskoj kulturi – organizovao trku na koju je pozvao sve životinje sveta. Pozivu se odazvalo samo dvanaest vrsta, pa je Car rešio da ih nagradi tako što je po svakom nazovao po jednu godinu. Trkom je trebalo da se odredi redosled kojim će se godine zvati. Naravno, bilo bi glupo da trka nije otežana preprekama. Trebalo je preći ogromnu brzu reku i ovo je trenutak u kom svako selo počinje da priča svoju verziju priče.
Pacov i vo
Pacov ranoranilac je stigao na prvo mesto uz pomoć vola. U nekim pričama je vo dobrovoljno pristao da pomogne iznurenom pacovu kog su nosile jake rečne struje. U drugim je pacov shvatio da neće moći da pređe sam. Iako je krenuo prvi i imao veliku prednost, čekao je na obali dok nije stigao vo i uvukao mu se u uvo. U svakom slučaju, čim se dokopao druge obale, pacov se zaleteo ka cilju ostavivši vola na drugom mestu.
Tigar i zec
Na trećem i četvrtom mestu su najbrže životinje zodijaka – tigar i zec. Iako su ga struje malo ometale, tigar je uspeo da se vrati na pravi put i da stigne treći, dok je iznureni zec uspeo da pređe reku dokopavši se plutajućeg debla. U drugoj verziji, zec je skakao od kamena preko kamena do druge obale.
Zmaj
Na petom mestu je zmaj – jedino mitsko biće zodijaka o kom, logično, postoji najviše različitih mitova. Prema jednoj priči, zmaj je krenuo na vreme, ali je skrenuo s puta kako bi ugasio požar koji je pretio obližnjem selu. Kada je stigao do reke video je zeca koji se mučio i oduvao ga je na drugu obalu. Zec nikada nije saznao ko mu je pomogao, a zmaj je bio zadovoljan petim mestom.
Zmija i konj
Lukavu zmiju, moj znak u kineskom horoskopu, takođe prati veliki broj priča, ali ne toliko lepih kao u zmajevom slučaju. Jedna od verzija je da je zmaj toliko očarao Cara od Žada svojim prisustvom da mu je odmah ponuđeno da njegov sin dobije šesto mesto. Pošto zmajče nije došlo na trku, zmija je brže-bolje rekla da je ona zmajevo usvojeno dete i tako se dokopala svog mesta. Druga verzija kaže da je konj bio siguran da stiže šesti jer je galopirao samo malo iza zmaja. Međutim, u trku nije primetio mu se oko noge obmotao slepi putnik. Malo pre cilja, zmija se odmotala i prestravila konja koji je završio na sedmom mestu.
Koza, majmun i petao
Osmo, deveto i deseto mesto zauzeo je primer saradnje i pomaganja. Koza, majmun i petao su sklepali mali splav kojim su se prevezli na drugu obalu. Na cilj su stigli gotovo istovremeno. U nekim verzijama, majmun je iskoristio svoju snalažljivost i prešao reku skačući kroz nad reku nadvijene krošnje.
Pas
Pas je stigao pretposlednji jer se, kakvo iznenađenje, zaigrao u reci.
Svinja
Svinja je malo ogladnela. Posle pauze za ručak, kada se dobro najela, svinji se prispavalo. Dremka se odužila toliko da je Car zamalo odustao od dvanaestog znaka, ali joj je na kraju ipak dodelio poslednje mesto.
Mačka?!
Umesto kineskog zeca, u vijetnamskom zodijaku nalazi se mačka.
Pre nego što počnu glupe pošalice o Kinezima i mačkama, evo objašnjenja zašto se ova životinja nije našla među dvanaest pobednika. Mačka i pacov su bili najbolji drugari. Mačka k’o mačka, volela je da spava i često joj je teško padalo da ustaje na vreme, pa je zamolila svog prijatelja ranoranioca da je probudi kako bi krenuli zajedno. Manje verovatna verzija kaže da se pacov toliko uzbudio oko trke da je zaboravio mačku, a druga – da je namerno nije probudio.
2. Shentu & Yulei – čuvari ulaznih vrata
Legenda kaže da je na planini u svetu duhova raslo ogromno drvo breskve. Zauzimalo je površinu veću od 1500km2. Severoistočno od drveta, Shentu （神荼）i Yulei （郁垒） čuvali su ulaz u svet duhova. Hvatali su one koji su tokom života nekoga povredili i bacali ih tigrovima. Svi duhvi su se plašili ovih čuvara iz očiglednih razloga, pa su ljudi u svetu živih na vrata svojih domova počeli da kače daščice od breskve na kojim su bila ispisana imena čuvara. Vremenom su imena zamenjena srećnim natpisima, a breskva crvenim papirnim trakama. Kineska Nova godina vreme je kada se kupleti obnavljaju. Ova tradicija se neguje preko hiljadu godina.
3. Priča o crvenim kovertama
Legenda kaže da je u Kini postojao demon po imenu Sui （岁 sui – godina starosti） kog je strašno nervirala sveopšta radost novogodišnjih praznika. Bes je iskaljivao na deci koju bi Kineska Nova godina prerano uspavala jer je bio previše plašljiv da se sa njima suoči dok su budna. Imao je rogove, kandže, krljušt i ogromne zelene oči kojim bi prvo netremice gledao dete dok ne bude siguran da spava. Potom bi ga tri puta pipnuo po glavi. Dete bi se odmah probudilo. Čim bi ugledalo demona počelo bi da vrišti i zavija od užasa. Do jutra bi ga omlatila visoka temperatura i groznica. Ako je dovoljno staro da zna da govori, dete bi pričalo nepovezano, bez smisla ili u slogovima bez značenja. Izgubilo bi razum i nikada se ne bi oporavilo.
Jedini lek bilo je nespavanje. Roditelji su nalazili sve moguće i nemoguće načine da decu drže budnim. Izmišljali su igre i igračke. U nedostatku novih ideja, jedan par je detetu dao malu crvenu kovertu u koju su ubacili nekoliko novčića. Kovanice su se presijavale na svetlosti lampe. Dete se igralo dok nije zadremalo. Novčići su se rasuli okolo. Roditelji, iako rešeni da drže stražu, zaspali su pored dečijeg kreveta. Lampa je dogorela. Pojavio se Sui. Kada je prišao detetu, snop mesečeve svetlosti je ušao kroz prozor, obasjao novčiće i odbio se pravo do Suijevog oka. Roditelji su skočili iz sna taman na vreme da vide demona kako zaslepljen i prestravljen beži što dalje odatle.
Od tada deca dobijaju crvene koverte （红包 hong bao） sa novcem za Novu godinu. Ove pare nazivaju se 压岁钱 ya sui qian– pare za pobedu nad Suijem.
4. Nian i Kineska Nova godina
Legenda kaže da je na dnu mora živelo čudovište po imenu Nian （年 nian – godina）koje je terorisalo Kineze. Imalo je ogroman rog ili rogove – kako u kojoj priči. Iz morskih dubna je izlazilo samo za Novu godinu da bi nešto prezalogajilo. Apetit mu se obično otvarao čim vidi ljude i stoku iz obližnjih sela. Zbog toga bi se na dan dočeka svi iz sela pokupili i otišli u planine da sačuvaju žive glave.
Kako to obično biva u pričama, jednog dana, niotkuda, pojavio se ispijeni dugokosi sedi starac. Odbio je da pođe sa ostalima. Umesto povlačenja, izabrao je da obuče crvenu odeću i da okiti selo. Na vrata kuća zalepio crvene papire, upalio sveće i lampione. Veselio se tako sam uz pucketanje zapaljenog bambusa. Tolika količina stvari koje donose sreću i buka preteče petardi prestravila je čudovište koje se nikada više nije pojavilo.
Svaka naredna proslava je zapravo preventiva protiv nesrećnog Niana.
5. Legenda o Festivalu lampiona
Nekada davno, Cara od Žada su baš iznervirali meštani nekog sela jer su mu ubili omiljenog ždrala. Šta će, kud će, pao mu mrak na oči i Car reši da im spali selo. U nekim pričama tu uskače njegova ćerka, a u nekim vila. U svakom slučaju, rezultat je isti. Rekla je seljacima da zapale što više lampiona svuda po selu i da ne brinu. Oni tako i urade, a Car od silnih lampiona pomisli da je selo već zapaljeno i ode svojim putem.
Hvala na čitanju!
Tekst, fotografije i ilustracije zaštićeni su autorskim pravom, pripadaju autoru i ne mogu se koristiti bez dozvole. Sve upite o eventualnom preuzimanju pošaljite na danijela@pricesaistoka.com Hvala na razumevanju!
Pingback: Lunarna Nova godina / Prolećni festival sa istoka Azije