Kako da organizujete put u Tajland bez turističke agencije? Jednostavnije nego što mislite.
Tajland je jedna od najposećenijih destinacija na svetu sa oko 30 miliona gostiju godišnje. Značajan broj čine putnici u kasnim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama koji ovu destinaciju biraju za prvo samostalno putovanje baš zato što je organizacija lagana, a cene pristupačne.
Ne dozvolite da vas demorališe obimnost ovog članka. Takav je jer sam želela da obuhvatim što više važnih i manje važnih informacija, detalja, izbora i potencijalnih scenarija. Ako sam nešto propustila ili negde pogrešila, slobodno mi pišite na Instagramu, tu ću najpre videti poruke.
Nakon desetak godina redovnih odlazaka u Tajland, sa sigurnošću tvrdim da nikada nije bilo jednostavnije putovati u Zemlju osmeha. Neko će reći da olakšice XXI veka uništavaju putovanja, ali ja iskreno verujem da ostaje puno prostora za avanturu i upoznavanje zemlje i kulture čak i kada ne gubimo vreme na dokučivanje dubina putničkih tehnikalija.
Pa, da krenemo redom.
Viza
UVEK pre putovanja PROVERITE šta vam je za vize potrebno na zvaničnim sajtovima institucija koje ih izdaju. Iako se trudim da redovno osvežavam podatke koje delim, može se desiti da to ne uradim na vreme.
Sajtovi za konzularne informacije:
- Ministarstvo spoljnih poslova: mfa.rs
- Počasni Konzulat Kraljevine Tajland u Srbiji: thaiconsulate.rs
- Zvanični sajt za apliciranje za tajlandsku e-vizu: thaievisa.go.th
Za turističku posetu Tajlandu, državljanima Srbije potrebna je e-viza – viza koja se pribavlja onlajn, a koju odobrava Ambasada Tajlanda u Atini.
Turistička viza za jedan ulaz u Tajland
Za vizu se aplicira na jedan od ova dva načina:
- direktno preko zvaničnog tajlandskog sajta za apliciranje za e-vizu: thaievisa.go.th
- preko konzulata u Beogradu: www.vizacentar.rs
Koje su razlike između ova dva posrednika?
- Jezik. Formular koji se popunjava na sajtu konzulata je na srpskom jeziku, dok je formular na tajlandskom sajtu je na engleskom jeziku.
- Cena. Preko konzulata viza košta 70€, a preko tajlandskog sajta 35€.
Za e-vizu možete aplicirati najviše 3 meseca pre datuma putovanja. U proseku, viza se čeka oko 7 dana. Mesec dana unapred je idealno vreme za slanje zahteva.
Vizu duže mogu da čekaju putnici koji nemaju prebivalište u zemlji sa čijim pasošem putuju. Na primer – putujete sa srpskim pasošem, a prebivalište (boravišna dozvola) vam je u nekoj drugoj zemlji. U tom slučaju mogu da vam traže dodatnu dokumentaciju i proces može da se otegne i na više od mesec dana, na šta ćete biti upozoreni na sajtu za aplikaciju za vizu.
Šta je potrebno za e-vizu za jedan ulaz u Tajland?
- Kupljene (avio) karte za ulaz u Tajland i izlaz iz Tajlanda. Ukoliko ne znate kada se vraćate, imate više opcija: kupite kartu sa promenljivim datumima ili kupite najjeftiniju kartu za neku okolnu zemlju lokalnom niskobudžetnom aviokompanijom.
- Rezervacija smeštaja. Možete opušteno da rezervišete smeštaj samo za prvu noć i da priložite potvrdu o rezervaciji. Takođe, možete da rezervišete smeštaj koji ima besplatno otkazivanje, priložite potvrdu i otkažete. Ono što je bitno je da ne morate da priložite potvrde o rezervaciji za sve dane boravka u Tajlandu.
- Skenirana prva strana pasoša sa biometrijskim podacima. Pasoš mora da važi još 6 meseci nakon dana odlaska iz Tajlanda ili isteka vize i mora da ima bar 2 prazne strane.
- Skenirana lična karta.
- Fotografija kao za pasoš – možete i sami da se slikate telefonom ispred belog zida.
- Formular. Formular je onlajn, nema nikakvog štampanja. Popunjavanje se uglavnom svodi na prepisivanje iz pasoša. Prepišite podatke tačno onako kako su napisani u pasošu, ali bez dijakritičkih znakova. Znači, č i ć će biti c, ž postaje z, š je zapravo s.
- Platna ili kreditna kartica kojom ćete platiti taksu.
Potvrda da vam je viza odobrena stići će vam na mejl. Odštampajte ovaj papir, ponesite ga sa sobom na aerodrom i pokažite na check-in šalteru, kao i kada stignete u Tajland.
Turistička viza za više ulaza u Tajland
Aplikacija za ovu vizu je nešto komplikovanija nego za onu sa jednim ulazom. Kako nemam lično iskustvo sa pribavljanjem ove vize, savetovala bih vam da se o procesu informišete na relevantnim izvorima. Ova viza validna je 6 meseci pa je zbog toga proces drugačiji, ali srećom – ova viza nije neophodna da biste više puta ušli u Tajland.
Re-entry Permit – Dozvola za ponovni ulazak u Tajland
Ukoliko odete u Tajland na vizi sa jednim ulazom u zemlju, a ukaže se potreba ili želja da iz Tajlanda otputujete na neku sledeću destinaciju u periodu dok vam je viza validna, morate da izvadite Re-entry Permit. Bitno je da znate da ova dozvola ne može da služi kao produžetak vize i ako vam viza istekne dok ste van Tajlanda – ni sa dozvolom za ponovni ulazak nećete moći da uđete u zemlju.
Potrebna dokumenta:
- Pasoš
- Popunjen formular koji možete da skinete ovde sa zakačenom fotografijom 4x6cm
- Kopija sledećih strana iz pasoša: strana sa biometrijskim podacima, strana na kojoj piše od kada do kada važi pasoš, poslednji pečat dobijen pri ulazu u Tajland, ako imate – pečat kojim ste produžili trajanje vize.
- Taksa od 1000THB (oko 25e) za jedanokratnu dozvolu ili 3800THB (oko 100e) za više ulaza i izlaza.
Zahtev podnosite u kancelarijama Imigracionog, lokacije pogledajte ovde: bangkok.immigration.go.th
Dozvola bude gotova istog dana, ali u zavisnosti od gužve raspon čekanja je od pola sata do pola dana.
SIM kartica
Ukratko: obavezno kupite lokalnu SIM karticu. Put u Tajland će vam biti mnogo lakši uz pristup internetu bez jurenja wifi-a. Ja najčešće uzimam kartice provajdera AIS, mada verujem da ni sa ostalim nema greške. Koristila sam i fizičku karticu i e-sim i u oba slučaja sam bila prezadovoljna. Svakako je e-sim praktičnija varijanta jer čak i kada isteknu dani neograničenog interneta možete u dva klika da dodate još onoliko dana koliko vam je potrebno.
Aplikacije koje će vam olakšati život:
- Komunikacija: Line
- Taxi: Grab, Bolt, inDrive
- Tuk tuk: Tuk Tuk Hop
- Gradski autobusi: ViaBus
- Metro u Bangkoku: Bangkok Metro
- Međugradski prevoz: 12Go
- Smeštaj: Agoda, Booking, Airbnb, Trip.com…
- Onlajn šoping: Lazada, Line
- Poručivanje hrane: Grab
- Slanje pošiljaka u istom gradu: Grab
- Snalaženje u prostoru i gradskom prevozu: Google Maps
- Sporazumevanje i čitanje: Google Translate
Avio karte
Iako su aviokarte ubedljivo najskuplja stavka, nije sve tako crno: karte do Bangkoka i Puketa su gotovo uvek najjeftinije u regiji JI Azije.
Ukoliko letite iz Srbije, imate izbor između bliskoistočnih i evropskih aviokompanija. Do Tajlanda još uvek ne postoje direktni letovi iz naše zemlje, pa od izbora aviokompanije i lokacije njenog hub-a zavisi gde ćete presedati i što je još važnije – koliko vremena ćete neprekidno provesti u avionu. Meni je omiljena veza Qatar Airways sa presedanjem u Dohi jer mi putovanje bude podeljeno na dve porcije pristojne dužine: Beograd-Doha oko 5h i Doha-Bangkok oko 6h letenja. Svoje prednosti imaju i evropske kompanije kojim prvi let bude kraći, ali onda drugi traje i po 10-11h što zna da bude naporno ako letite ekonomskom klasom. Ostali – lepo se naspavajte u svojim letećim krevetima.
Tajland ima 10 međunarodnih aerodroma, tako da osim do Bangkoka, možete doleteti i na Puket, ali i na brojne manje aerodrome, u manje posećenim mestima, u zavisnosti od toga odakle dolazite. Najbolje je da u skyscanner za početak ukucate samo Tajland i da vidite koje su vam sve mogućnosti dostupne.
Uvek bacite pogled i na karte iz okolnih zemalja, sa aerodroma do kojih relativno lako možete da stignete. Ja ponekad letim iz Budimpešte, na primer. Do ovog aerodroma možete doći svojim kolima i parkirati za pristojne pare na nekom od aerodromskih ili privatnih parkinga u okolini. Opcija su i Terra Travel i slični kombi prevoznici koji voze direktno na BUD aerodrom i tu vas čekaju kada sletite. Samo im javite broj leta i ne morate ni o čemu više da brinete. Ne zaboravite da razlika u ceni avionske karte mora da bude dovoljna da opravda sve dodatne troškove koje iziskuje odlazak do aerodroma u drugim zemljama – benzin, parking, kartu za kombi i na kraju – utrošeno vreme.
Kako tražim jeftin(ij)e karte?
Za traženje avionskih karata koristim sajt skyscanner.net.
Nažalost, ukinuli su opciju cheapest month koja je služila da vam nađe najjeftinije karte u čitavoj godini, ali i bez nje skyscanner je i dalje jedan od najkorisnijih alata za kalkulisanje.
Iako mnogi putnici karte preko OTA (Online Travel Agencies) koje nudi skyscanner, ja nisam pristalica ovih posrednika. Karte kupljene preko njih mogu biti nešto jeftinije nego kada ih kupujtete direktno preko aviokompanije, ali ukoliko dođe do bilo kakvog problema – aviokompanija će vas uputiti na agenciju preko koje ste kupili kartu, a ta agencija može biti negde u Moldaviji, na primer. Račun za telefon će vam sigurno biti viši od razlike u ceni karte i to ako biste imali sreće da vam se neko uopšte javi.
Sa druge strane, ako kupujte direktno od aviokompanije, aviokompanija je odgovorna za vas i nema posrednika koji će vam trošiti novac i vreme. Naravno, u velikoj većini slučajeva ne bude nikakvih problema, ali ja volim da igram na sigurno i da smanjujem lanac odgovornosti u bilo kom slučaju. Šta vam je činiti ako vam je let otkazan ili kasni, pisala sam ovde: pricesaistoka.com/otkazan-ili-odlozen-let.
Karte, dakle, kupujem direktno preko sajta aviokompanije.
Na kartici kojom plaćate uvek imajte više novca nego što koštaju karte zbog dodatnih troškova (bankarske takse, razlike u kursu).
Takođe, pratim i secretflying.com, sajt koji objavljuje najpovoljnije aviokarte za sve svetske destinacije. Zapratite ih na društvenim mrežama, a na sajtu odaberite nekoliko aerodroma sa kojih biste leteli, a Secret Flying će vam na mejl slati svaku priliku da sa tih aerodroma poletite za najmanje moguće pare. Slična priča je i sa Fly4free.com.
Tajna jeftinih karata: fleksibilnost, fleksibilnost, fleksibilnost
Morali biste da imate baš puno sreće pa da nađete kartu koja je jeftina, sa kratkim presedanjima, tačno za datume koji vam odgovaraju za maksimalno korišćenje svih dana odmora. U stvarnosti, nešto uglavnom mora da se žrtvuje i uglavnom ćete izgubiti ili pare ili vreme ili živce.
Cene karata drastično variraju od dana do dana, kao i u zavisnosti od trajanja vašeg putovanja. Moje iskustvo je da su karte najskuplje za letove vikendom, kao i za putovanja koja traju dve nedelje – koliko traje i najčešći godišnji odmor. Nijedno od ovih pravila nije uklesano u kamen i sigurno je da može da naleti savršena povoljna karta, ali je verovatnoća uglavnom tanka.
U svakom slučaju – ne budite lenji i iskalkulišite što više opcija, za svaki mogući dan, budite uporni, tražite svakodnevno i nešto će se verovatno pojaviti.
Visoka i niska sezona
Očekivano, karte su ubedljivo najskuplje oko velikih praznika – Nova godina i Božić, kineska Nova godina, Songkran itd.
Takođe, cene se bitno razlikuju u zavisnosti od sezone. Iako se vremenske prilike razlikuju od regije do regije, okvirno to izgleda ovako:
Visoka sezona je period u kom nije prevruće – temperature uglavnom budu do 35 stepeni i nema (mnogo) kiše. Traje okvirno od početka decembra do kraja marta, ali u visoku sezonu spada i avgust – mesec kada su Evropljani na kolektivnim godišnjim odmorima, a vremenske prilike u Tajlandskom zalivu nisu loše kao u ostatku zemlje.
Niska sezona se deli na dve sezone: kišnu tokom koje svakodnevno lije kiša i vrelu u kojoj je nepodnošljiva vrućina. Iako ima manje turista, niska sezona sa sobom nosi i druge mane osim kiše – imaćete manji izbor svega. Manje je prevoza, dosta smeštaja je zatvoreno. Redovne pomorske linije do manjih ostrva se ukidaju. Vremenske prilike komplikuju kretanje vodama. Na dnevnom nivou ima manje organizovanih događaja, ali u niskoj sezoni imate priliku da prisustvujete zanimljivim događajima poput Vegetarijanskog festivala u oktobru. Savetujem da proguglate pre nego što odete, malo je drugačije nego što ime kaže.
Presedanje
Presedanje uvek brine nove putnike na daleke destinacije, ali razloga za brigu uglavnom nema. Na velikoj većini aerodroma procedura je ista. Sletite, ostanete da sedite dok se ne isključi znak za pojas, uzmete ručni prtljag. Pripremite pasoš i karte da vam budu nadohvat ruke. Pratite znake na kojim piše Transfer. Dolazite do skenera za stvari. Vidite na uputstvu ili pitate šta treba da vadite iz torbe. Uglavnom se vade tečnosti (limit je 1l tečnosti u pojedinačnim pakovanjima od po do 100ml) i tehnika (laptopovi, tableti, eksterne baterije). Na azijskim aerodromima bude i izuvanja. Sve te stvari stavite u plastične kadice, pa prođete kroz skener za ljude.
U bescarinskoj zoni
Informišite se o gejtu sa kog letite dalje. Ta informacija nalazi se na ekranima na svakom koraku, ne možete da ih promašite. Tu će pisati i neka uputstva, tipa – go to gate (idite na gejt), last call (poslednji poziv) itd. Postupajte u skladu sa tim.
Limbo bescarinske zone je najzabavniji deo aerodroma. Ja često kažem da je dutyfree u Dohi centar sveta, ono što se popularno zove melting pot kultura. Videćete vernike obučene u Ihram na putu za Saudiju. Slušaćete večno preglasne Amerikance. Ma da ne nabrajam – osetićete pravi kosmopolitski duh ovog i sličnih mesta. Možete i da lutate po radnjama prestižnih svetskih i lokalnih brendova. Imate restorane, kafiće, igrališta za decu, izložbe. Ako vam vreme dozvoljava idite u lounge. Putnici iz ekonomske klase plaćaju ulaz, ali postoje razni programi preko kojih su besplatni. Najčešće su ti programi vezani za premium platne i kreditne kartice, pa se raspitajte u bankama. Lounge je super jer imate besplatnu hranu i piće, mir i tišinu, poseban toalet, na boljim aerodromima i tuševe.
Ukoliko su vam karte vezane, za većinu presedanja vam ne trebaju nikakve vize jer zapravo ne ulazite u zemlju u kojoj presedate. Kažem VEĆINU jer postoje izuzeci, ali o tome morate da se informišete sami. Ukoliko vam karte nisu vezane, pažljivo pročitajte sledeći pasus.
Niskobudžetne aviokompanije
Najbitniji pojam koji morate da zapamtite i prepoznate je self transfer. Self transfer znači da vaše karte nisu vezane. U toj situaciji, prvo, znajte da na aerodromu na kom presedate morate da izađete iz bescarinske zone, prođete sve kontrole, preuzmete čekirani prtljag i praktično uđete u zemlju u kojoj se taj aerodrom nalazi iako možda sa aerodroma nećete ni izaći. Potom odlazite na check in šaltere i prolazite celu proceduru kao da ste iz tog grada krenuli na put. Zašto je ovo bitno?
- Prvo, zbog viza. Ako imate self transfer u zemlji sa kojom nemamo bezvizni režim, za vizu morate da aplicirate kao da ostajete u toj zemlji, a ne samo prolazite kroz aerodrom.
- Drugo, zbog odgovornosti. Ako imate karte koje nisu vezane i iz bilo kog razloga propustite drugi let – čak i kad je u pitanju greška aviokompanije, kašnjenje ili otkaz prvog leta – aviokompanija nema nikakvu obavezu prema vama i ukoliko sa njihove strane ne bude dobre volje, karte će vam propasti i moraćete da kupite nove dan za dan, što ume baš dosta da košta.
Rešenje: čitajte sva slova, naročito ona najsitnija. Svi uslovi pišu kada kupujete kartu.
Lokalni letovi
Tajland ima 39 komercijalnih aerodroma od kojih su 10 međunarodni. Lokalni letovi unutar zemlje su veoma povoljni, ali je potrebno znati neke fore ako želite baš baš da uštedite.
Na primer, ukoliko putujete u Tajlandski zaliv, na ostrva Samui, Phangan i Tao, iz Bangkoka možete da letite direktno za Samui aviokompanijom Bangkok Airways, a možete da letite i na aerodrom u kopnenom gradu Surat Thani, pa da na ostrva nastavite brodom. Koja je razlika? Karte za Surat Thani su 3x jeftinije. Aerodrom na Samuiju je privatni aerodrom aviokompanije Bangkok Airways, jedine koja na taj aerodrom leti. Zato su cene visoke. Sa druge strane, aerodrom Surat Thani je međunarodni aerodrom sa kog uglavnom lete niskobudžetne aviokompanije i karte za Bangkok budu od 30 do 50$ po pravcu. Takođe, razliku može da napravi količina prtljaga koju morate da doplatite, kao i to koliko vremena imate. U skupljim kompanijama, kao i obično, imate više besplatnog prtljaga, u niskobudžetnim uglavnom ranac i mali kofer, ali to svakako proverite na sajtu aviokompanije kojom letite.
Što se lokalnih aviokompanija tiče, pored pomenutog Bangkok Airways-a, tu je i Thai Air Asia, ćerka firma malezijske kompanije Air Asia koja je više puta proglašavana za najbolju niskobudžetnu aviokompaniju na svetu. Manje popularna alternativa su Nok Air, VietJet, Thai Lion itd.
Karte za lokalne letove kupujem dosta unapred samo za putovanja tokom praznika. U redovnim okolnostima uglavnom kupim nekoliko dana pred let, a dešavalo se da kupim i za sutradan – cene ne budu dramatično više nego sa ranijom kupovinom, a poslednji trenutak ostavlja prostora za predomišljanje kada krenuti dalje.
Ostali prevozi unutar Tajlanda
Opcije su sledeće: autobus, voz, brod, čamac, kombi, taksi i privatni transferi, motori.
12Go Asia
Autobus, voz, brod, kombi, pa čak i taksi i avion, možete bukirati kao pojedinačne ili kombinovane prevoze na sajtu 12go.
Na primer, ako idete iz Bangkoka za Koh Phangan, na 12go možete da kupite kombinovanu kartu za avion, autobus ili kombi, brod, pa čak i taksi, ili možda umesto aviona birate voz ili bus – nebitno je, sve može. Samo upišete polazište, destinaciju i datum putovanja, pa izaberete neku od ponuđenih opcija. Kada platite, na mejl će vam stići vaučer koji ne morate da štampate – samo ga na telefonu pokažite na šalteru kompanije koja vas prevozi i to je to. Dobićete karte, nalepnice za majice po kojim će radnici znati gde idete, pa će vas brže i efikasnije uputiti do vašeg prevoza.
Obratite pažnju na pristaništa na ostrvima, odnosno na pristanište za koje kupujete kartu, da ne biste otišli na pogrešno.
Za neke opcije prevoza će biti naznačen meeting point, pročitajte opis usluge koju kupujete, tu sve piše.
12Go radi u velikom broju azijskih zemalja, tako da korišćenje nije ograničeno samo na Tajland!
Taxi
Što se taksija tiče, u Bangkoku i na Puketu rade aplikacije Grab, InDrive i Bolt. Aplikacije rade i na Samuiju, ali se dogovorite sa vozačem gde da čekate (obično dalje od glavnog puta) da ne biste imali neprijatnosti sa taksi mafijom.
Na ostalim ostrvima aplikacije ne rade. Prevoz se hvata tako što izađete na ulicu i vrlo brzo će vas saleteti vozači tuktukova, songthaew-a (kamioni sa dve klupe u prikolici) i turističkih kombija. Informišite se o cenama unapred ili prosto izvagajte koliko vam je ok da platite vožnju i delujte u skladu sa tim.
Ono što treba da znate je da će u Bangkoku Grab biti skuplji nego vožnja taksijem sa taksimetrom.
Ja sam, na primer, spremna da im platim i duplo više preko aplikacija, samo da ne moram da se ganjam sa paljenjem taksimetra i vozanjem ukrug. U svačijem životu postoji predefinisana količina živaca koja se na bankoške takiste može potrošiti, a ja sam moje spiskala u vremenu pre aplikacija, kada je svaka vožnja bila lutrija, a svaka treća neka drama.
Ostale varijante organizacije prevoza
Transfere i bilo kakve vožnje može da vam organizuje hotel. Male turističke agencije koje rezervišu prevoze umesto vas imate na svakom koraku. Ponude za kopneni prevoz dobićete i od avikompanija i od brodokompanija. Tajlanđani dobro znaju rute kojim se kreću turisti i jasno im je da se niko neće zadržati u gradiću Surat Thani, ali će leteti tamo jer su jeftine karte, pa će dalje nastaviti morem. Na samom letu Air Asiom za ovaj grad možete da rezervišete prevoz do ostrva Samui i Phangan, a kad odete do šaltera brodokompanija da se čekirate, odmah će vam ponuditi i taksi do smeštaja (ako idete na Phangan uzmite, jeftinije je jer derikože čekaju na doku one koji nemaju rezervisan prevoz i nemaju izbora nego da im plate, a tamo se sa Grab-om i ostalim aplikacijama nećete usrećiti).
Motori
Motori zahtevaju poseban podnaslov jer ih stranci olako shvataju, a nesreće su toliko česte da Tajlanđani imaju nadimak za turiste u zavojima: zovu ih mumije, što je i dalje nežnije od vijetnamskog opisa: krejoni za beton. Da ne biste kući poneli neželjeni takozvani Thai tattoo – opekotinu na nozi, sa motora silazite na stranu na kojoj se ne nalazi vreo auspuh.
Motor, dakle, nije zajebancija. Čak ni onaj mali, najmanji. Ne želim da vas plašim, ali želim da vas pripremim na sve što vas može i ne mora sačekati. Mi motore uzimamo skoro svaki put kad smo na azijskim morima: vozili smo u Tajlandu, ali i u Vijetnamu i Indiji. Uvek je sve bilo u redu.
Sada, činjenice.
Po broju saobraćajnih nesreća, Tajland je druga zemlja na svetu. Poslednji put kad sam bila tamo, puketska policija je slavila jer niko nije poginuo u saobraćaju tokom novogodišnjeg vikenda. Ta vest bila je u svim medijima.
Kada ste na motoru, vi ste potencijalno najugroženiji učesnik u saobraćaju. Vaša bezbednost ne zavisi samo od vas već i od drugih vozača – što motora, što onih koji su u svojim automobilima i kamionima daleko zaštićeniji. Primera radi, osoba je pala sa motora i povredila se zato što je motor ispred proklizao na pesku, vozač je izgubio kontrolu i motor je pokosio sve ostale kao kugla čunjeve. Da pričam šta se desi kada vas na motoru zvekne auto – zaista nema potrebe.
Šta je ekstremno bitno da znate?
Tajland ne priznaje naše vozačke dozvole, ali možete da vozite sa međunarodnom. Znajte da ako učestvujete u saobraćajnoj nezgodi, a nemate dozvolu, nećete moći da koristite usluge putnog zdravstvenog osiguranja već ćete sve što treba platiti iz svog džepa.
U Tajlandu se vozi levom stranom što je uzrok brojnih nezgoda koje doživljavaju turisti iz zemalja u kojim se vozi desnom stranom. Na raskrsnicama, u kružnim tokovima, pa čak i pri običnom skretanju i okretanju mnogo je lakše pogrešiti. Dovoljni su trenuci nepažnje ili slabije koncentracije i možete da završite u drugoj traci. Prosto, desna strana je vaša rutina, to je ono što radite na autopilotu, bez razmišljanja. Za vožnju levom ipak morate dobro da se skoncentrišete.
Pomenula sam i pesak na putu, pa da prođemo i kroz to. Budite sigurni da znate šta treba da radite kada je put prekriven peskom ili kada je mokar ili kada upadnete u baru do kolena ili kada zveknete u rupu na putu. To su realne, svakodnevne situacije na ostrvima.
Proučite unapred kako izgleda put kojim biste vozili. Na Ko Phanganu, na primer, postoji jedna deonica od Thong Sala do Haad Rin na kojoj se dešava većina nezgoda. Put je na trenutke gotovo vertikalan, popnete se, pa se niz podjednako vertikalan deo survate do sledećeg penjanja – i na sve to imate još i oštre krivine i lokalni saobraćaj – kamione sa dve klupe pozadi koji se zovu songthaew – koji jurcaju kao da nema sutra.
Vožnja u paru
Posebno, ali baš posebno obratite pažnju na sve ako se na motoru ne vozite sami. Sami ćete se mnogo lakše izvući iz bilo koje situacije, pa čak i pada. Dvoje na motoru nose potpuno novi nivo odgovornosti.
Ako vas je dvoje, tražite dve kacige. Uz motor najčešće ide samo jedna ili će bar probati da vam ga iznajme sa jednom nošom za glavu – insistirajte jer, osim što nije bezbedno, takođe kršite i zakon, a policija najviše voli da uzme koji baht od preplašenih turista.
Bonus savet:
Skinite jebene slušalice sa ušiju. Znam da je osećaj vetra u kosi uz omiljenu pesmu fenomenalan, ali ako slušate muziku na noise cancelling slušalicama nećete čuti šta se dešava oko vas, a to bi vas moglo skupo koštati. Ne, ne mislim da ste glupi – pišem vam ovo jer sam videla gomilu ljudi koja ovo radi i ostala potpuno zabezeknuta glupošću.
Prevoz u Bangkoku
Bangkok je poznat po saobraćajnim čepovima i nesnosnim gužvama u špicevima koji su sve duži i mučniji, naročito kada je napolju milion stepeni. Zato uvek biram gradski prevoz, naročito kada moje kretanje uključuje Sukhumvit, na primer, u koji taksisti ponekad neće ni želeti da vas voze ako vide da je situacija katastrofalna, što se dešava bar dva puta dnevno.
Prevoze možete da vidite kada ukucate destinaciju u Google Maps. Iako će uglavnom napraviti najbolji izbor, u nekim situacijama će vas Google lepo namagarčiti, tako da gledajte i analognu mapu prevoza i kalkulište šta vam je najjednostavnije. Ne zaboravite da je napolju 35 stepeni i da šetnja od metro stanice do autobuskog stajališta, na primer, ume da se oduži u takvim uslovima.
Za gradski prevoz u Bangkoku ne postoji univerzalna karta ili kartica. Saki vid prevoza je zasebna firma koja prodaje svoje karte.
Metro, sky train, voz
Retki su delovi Bangkoka do kojih ne može da se stigne šinama i retko koji prevoz je udoban kao železnički. Vozovi su klimatizovani, stanice su čiste i prijatne. Odlično su sklonište od sunca. Karte kupujete na automatima ili na šalterima, a možete i samo da pljesnete platnu karticu na rampu na ulazu i izlazu i direktno platite vožnju. Automati za karte su na engleskom, bez brige. Karte očitavate na polazištu i na destinaciji, nemojte da ih izgubite. Za metro ćete dobiti crne žetone, a za sky train kartice.
Korisne aplikacije: Bangkok Metro i Google Maps
Autobusi
U Bangkoku postoji više vrsta autobusa. Najjeftiniji su neklimatizovani, raspali busevi koji se vuku kroz gužvu. U pojedinim delovima grada imate brze buseve koji imaju svoju zasebnu traku, klimatizovani su i pristojniji od ovih najgorih. Najbolje je da skinete aplikaciju ViaBus i snalaženje će postati prilično jednostavno. Štaviše, dobar deo buseva ima GPS tako da ćete putem aplikacije moći da pratite kretanje onog koji čekate.
Brodovi
Brod je najjeftiniji gradski prevoz u Bangkoku. Bilo da se krećete kanalima ili rekom, ove vožnje nisu samo jeftine, nego su i brze i praktične. Uz to – svaka je doživljaj. Tržni centri koji se nalaze na reci imaju svoje besplatne (ili gotovo besplatne) shuttle brodove na struju, pojedini luksuzni hoteli na obali takođe. Postoje i turistički hop on hop off brodovi, kao i razne ture čamcima za koje su cene, očekivano, više nego za gradske brodove.
Taxi motori
Taksiste sa motorima ćete naći u svim sporednim ulicama grada. Tajlanđanima uglavnom služe da ih prevezu kroz naselja do glavnih saobraćajnica na kojim se nalaze stanice javnog prevoza. Ja nisam ljubitelj vožnje motorom u Bangkoku, čak ni u tim manje prometnim ulicama, ali često su najjednostavnije rešenje jer skuteri mnogo lakše prolaze kroz gužvu nego automobili i neuporedivo su jeftiniji.
Taxi
Već sam pisala par pasusa ranije – imate Grab, Bolt i InDrive ili taksiste sa kojim bi valjalo da se dogovorite da uključe taksimetar.
Tuk tuk
Tuk tuk je turistička radost, doživljaj posebne vrste bez kog put u Tajland ne bi bio kompletan. U poređenju sa drugim vrstama prevoza dosta košta, a natezanje sa vozačima dosta jede živce – bar meni. Najgora stvar koja može da vam se desi je da se zaglavite u saobraćajnoj gužvi u usijanom tuk tuku čije je jedino hlađenje strujanje vazduha u pokretu. U svakom slučaju – treba da probate bar jednom, zabavno je i zanimljivo, ali ako želite udobnost i efikasnost ipak birajte neko drugo prevozno sredstvo. Bacite pogled na aplikaciju Tuk Tuk Hop preko koje možete unapred ugovoriti vožnju i izbeći napor cenjkanja sa vozačima ili bar saznati okvire u kojim se kreću cene vožnje.
Ima vozača koji će vam ponuditi odlazak do krojača jer dobijaju novac za svaku potencijalnu mušteriju koju dovedu. Uglavnom će napomenuti da ne morate ništa da kupite, ali znajte da će vam oduzeti dosta vremena. Krojači umeju da budu navalentni u nameri da vas obuku.
Smeštaj
Tajlandu smeštaja definitivno ne fali i cene su, u poređenju sa evropskim, zaista pristupačne. Noćenje za dvoje u luksuznim hotelima sa pet zvezdica u Bangkoku počinje negde oko 120-140€, a krevet u hostelima ili neki baš primitivan smeštaj može da se nađe i za jednocifren broj € po osobi. Hotelske sobe sa najosnovnijim stvarima, manje ili više izanđale, kreću se od nekih 25€ za dvoje pa naviše, u zavisnosti od lokacije i stanja. Cene van visoke sezone budu dosta niže.
Na šta da obratite pažnju?
Dobro pazite koju tačno sobu bukirate u hotelu koji gledate. Nisu sve iste. Najjeftinije sobe, obično označene kao economy često nemaju prozore ili imaju pogled na pola metra udaljen zid druge zgrade, na primer. Pogledajte da li soba ima privatno kupatilo ili ćete ga deliti sa ostalim gostima jeftinog hotela ili hostela.
Zbog vlage u vazduhu meni je bitno da imam klimu – ne toliko da bi mi u svakom trenutku bilo hladno, nego da bih bila sigurna da se soba povremeno isušuje i da unutra nema buđi koja se vrlo lako stvori u toploj vlažnoj sredini.
Ukoliko odlučite da rezervišete stan ili bungalov u privatnom vlasništvu, pročitajte da li ima housekeeping i da li će vam i koliko često menjati posteljinu i peškire – bitno je zbog vrućine i vlage.
Na ostrvima gledajte da li je smeštaj na brdu i koliko je teško doći do njega da vam odmor ne bi preseo. Taj podatak, ali i mnoge druge korisne informacije, obično ćete naći u recenzijama – predlažem da ih poređate od najnovijih ka starijim jer nekretnine u tropskim zonama brzo propadaju, gotovo podjednako brzo kao i kvalitet usluge, tako da vam recenzije od prošle sezone ne znače ništa, a kamoli starije.
U Bangkoku je bitno da smeštaj bude blizu stanica gradskog prevoza, a ako se ne zadržavate predugo – birajte u skladu sa lokacijama koje ćete obilaziti. Predlažem da se bar za jednu noć častite sobom sa pogledom na skyline, vredi.
Smeštaj možete rezervisati onlajn ili na licu mesta. Zbog vize je neophodno da bukirate bar noć-dve onlajn, a ostalo možete kako hoćete.
agoda.com i booking.com
Agoda.com je ćerka firma booking-a namenjena za azijsko tržište. Cene budu iste ili pristupačnije. Nekad bude uključeno nešto što na booking-u ne bude, tipa doručak ili popust za decu. Uvek proverite i jedan i drugi sajt, naročito ako imate popuste kroz Genius program lojalnosti ili ako skupljate milje preko booking-a.
airbnb.com
Airbnb je sajt preko kog možete da iznajmite stan ili kuću, ali i bungalov ili hotelsku sobu na ostrvima. Za razliku od ostatka sveta gde ljubav prema ovoj platformi polako jenjava, Tajland je i dalje održava u životu. Pažljivo čitajte svako slovo opisa i uslova, dobro gledajte slike i računajte da će jeftiniji smeštaji izgledati bar za nijansu gore nego na fotkama. Neki smeštaji na ostrvima dodatno naplaćuju struju na ruke.
trip.com
Trip je kineska platforma za bukiranje svega, pa i smeštaja. Za Kinu je obavezna, a polako se probija i na ostala azijska tržišta. Kliknite na baner ispod i bacite pogled, ne može da škodi.
Sajtovi hotela
Kada na platformama za rezervisanje smeštaja nađete hotel koji vam se dopada, pogledajte da li ima sajt i uporedite cene.
Izleti i obilasci
Organizacija izleta i obilazaka nigde nije jednostavnija nego u ovoj zemlji. Ogroman broj stanovnika bavi se turizmom.
Ono što treba da znate je da usluge vođenja legalno mogu da pružaju isključivo licencirani vodiči. Znači – ne taksisti, ne vozači tuk tukova, ne čamdžije. Isto važi i za strance koji se predstavljaju kao vodiči. Licencu za obavljanje posla turističkog vodiča u Tajlandu mogu da dobiju ISKLJUČIVO tajlandski državljani. Svi ostali su turistički pratioci ili predstavnici agencija u najboljem, odnosno obični prevaranti u najgorem slučaju. Vozači, naravno, mogu da vas voze do željenih lokacija, ali ne i da vas vode kroz lokalitete – što često uopšte nije loša opcija, ali treba da se zove pravim imenom da biste znali šta plaćate i šta možete da očekujete kada vam gurnu brošure sa turama pod nos na sred ulice.
Ja retko idem u organizovane obilaske jer me nervira što je sve isplanirano pa imam manje prilika da upadnem u neko epsko sranje, ali kada idem – uglavnom rezervišem u lokalnim turističkim agencijama. U Bangkoku ih najviše ima oko Khao San Road-a. Na ostrvima su u svakom selu. Prečešljajte recenzije na guglu i fejsbuku. Uglavnom sve oko rezervacije može da se završi onlajn ili telefonom.
Ako vam sve ovo izgleda kao previše smaranja, ture vam mogu organizovati i hoteli.
Izlete sa popustima potražite na aplikaciji Klook.
Zdravstvena situacija i putno osiguranje
Bez osiguranja ne krećite na put. Tajland ima odlične međunarodne bolnice, ali usluge nisu jeftine. Neki manji problemi mogu da se reše i u lokalnim zdravstvenim ustanovama, manjim privatnim ambulantama, pa čak i apotekama jer u Tajlandu nisu neophodni recepti za svaku sitnicu – samo objasnite apotekaru šta vam fali i gotovo. Svaka iole ozbiljna zdravstvena situacija izbiće vam podjednako ozbiljne pare iz džepa.
Šta od lekova nosim za svaki slučaj?
Gotovo ništa. Suplemente koje pijem i kod kuće, hanzaplast, neki analgetik da se nađe, za svaki slučaj. Sve što zatreba ima da se kupi i tamo. Čak i na ostrvima svako mesto ima apoteku tako da nema brige. Naravno, ako imate neku redovnu terapiju, ponesite dovoljno za celo putovanje. Obavezno se informišite za koju količinu leka koji nosite morate kod sebe da imate potvrdu od lekara.
Komarci
Denge groznica i malarija su bolesti koje postoje u Tajlandu. Šanse da ih zapatite su male, ali nisu skroz nepostojeće. Iako je velika većina tajlandskih komaraca bezopasna, prskajte se za svaki slučaj, idealno lokalnim sredstvima jer su efikasnija od naših.
Vrsta komaraca koja prenosi denge groznicu aktivna je danju, najčešće u zatvorenom prostoru. Noću se okupljaju na dobro osvetljenim mestima, što ih čini lepo prilagođenom na urbanu sredinu. Sitniji su od običnih komaraca. Prepoznaćete ih po tamnom telu sa belim šarama i belim prstenovima na nogama. Malariju prenosi druga vrsta komaraca koja uglavnom grize uveče i noću, češće napolju nego unutra.
Ponavljam – šanse da se zarazite su izuzetno male, ali nisu nepostojeće. Ne opterećujte se, ali pazite.
Meduze
Pored bezbroj vrsta bezopasnih meduza i onih koje samo malo ili malo više peku, na tajlandskim obalama mogu se sresti i one čiji otrov ubije čoveka za manje od 5 minuta. Susreti ove vrste su izuzetno retki, jedna ili nijedna osoba godišnje strada. Na 70 miliona lokalaca i 30 miliona turista to je zaista zanemarljiv broj. Ipak, za svaki slučaj, bitno je da znate šta da radite ako se nađete na najpogrešnijem mestu u najpogrešnije vreme.
Otrovne kutijaste meduze najčešće se sreću na obalama ostrva Samui i Phangan, kao i u ostatku Tajlandskog zaliva. Ređe se viđaju u Andamanskom moru. Najviše ih ima u kišnoj sezoni. Najkritičniji su septembar i oktobar. Više love noću, ali im i dan odgovara. Dolaze u plićak. Pipci su im dugački i po nekoliko metara. Potpuno su providne pa ih je teško primetiti dok ne bude kasno. Dugo su smatrane najotrovnijom životinjom na planeti. Osim njih, u tajlandskim vodama pluta i vrsta koja se zove portugalska galija. Ako na plaži piše da je zabranjeno kupanje zbog otrovnih meduza, shvatite to najozbiljnije moguće.
Šta da radite ako vas ili nekoga u blizini opeku ove meduze?
- ostanite pribrani
- izvucite osobu iz vode, pokušajte da je smirite
- drvetom ili nekim drugim predmetom uklonite pipke sa tela, ne dodirujte ih rukama
- opečeno mesto neprekidno polivajte sirćetom, nikako vodom jer može da podstakne oslobađanje otrova
- dok sve to radite kontaktirajte hitnu pomoć
- ukoliko osoba gubi svest i ako usporavaju otkucaji srca, započnite reanimaciju
Imajte u vidu da imate svega nekoliko minuta da reagujete, tako da – budite brzi.
Sunce i vrućina
Tropsko sunce je užasno jako, začas se izgori čak i kroz oblake. Da put u Tajland ne biste proveli spaljeni, mažite kreme za sunčanje sa što višim faktorom, nosite šešire, naočare za sunce, pa i UV majice za plivanje (mogu da pomognu i za meduze).
Mi stranci nismo naviknuti na jako visoke temperature i vlažnost vazduha, naročito kada krenemo na put u Tajland u sred zime. Zato uvek nosite vodu sa sobom. Vodite računa da jedete dosta svežeg voća i povrća. Ne bi bilo loše da imate kod sebe i nešto sa elektrolitima, za svaki slučaj, naročito ako planirate neku intenzivnu aktivnost.
Voda
Voda sa česme nije za piće. U Bangkoku biste možda i mogli da je probate, ali na ostrvima to nikako ne činite. Najjednostavnije je da kupite vodu u 7eleven-u, nekoj drugoj prodavnici ili na uličnim tezgama. Par flašica dnevno dobićete i od hotela u kom odsedate.
Zube uvek perem česmovačom i nije bilo problema.
Novac
Tajlandska valuta je baht. Na svakoj novčanici i na svakoj kovanici nalazi se lik kralja. Zbog toga je kažnjivo gaziti novac, čak i kad vam ispadne pa pokušate nogom da ga dohvatite. Verovatno vas niko zbog toga neće uhapsiti, ali neće ni blagonaklono gledati takav postupak.
Keš je i dalje kralj, naročito na ulici i u manjim prodavnicama. U velikim marketima, tržnim centrima i boljim restoranima možete da plaćate karticama. Male prodavnice često imaju taksu od 3 i više % za plaćanje karticom, obratite pažnju.
Kada plaćate karticama često će vas pitati da li hoćete da vam naplate u bahtima ili u evrima. Ne umem da vam prepričam kako i zašto jer nisam ekonomista, ali objašnjeno mi je da uvek plaćam u bahtima jer je povoljnije.
Keš možete da podižete u svim tajlandskim bankama i na bankomatima. Taksa za korišćenje bankomata bude od 200 bahta pa naviše. Transakcija u banci se ne naplaćuje, ali morate da nađete ekspozituru, sačekate red, objasnite šta vam treba. Bankomat je brže i efikasnije rešenje.
Šoping
Suveniri
Godinama nisam kupila one ulične tajlandske suvenire, pa vam u toj vrsti kupovine nisam baš od koristi. Međutim, ako vas zanimaju lokalno dizajnirani kvalitetni proizvodi koji mogu biti i odlična uspomena, posetite radnju ANOTHER_STORY ( @anotherstorybangkok ) na četvrtom spratu The Helix Building u tržnom centru EMQuartier i potražite brend Bangkokian. Preporučujem i tumaranje po prodavnicama u sklopu galerija, muzeja, ustanova kulture. U BACC (Bangkok Art and Culture Centre) može da se nađe svašta zanimljivo. Za edgy suvenire potražite radnju po imenu I wanna Bangkok ( @iwannabangkok ) u kojoj pored istoimenog brenda imate i proizvode studija Nalin ( @nalinchanstudio ) sa poznatim natpisom the future is ladyboy.
Tržni centri
Sa druge strane, možda će vam biti korisna informacija da u tržnim centrima često postoji popust na pasoš koji se obračunava na kasi, a uz to možete i da vratite porez na aerodromu. Na velikom aerodromu u Bangkoku postoji nekoliko mesta za vraćanje poreza. Ako je na prvom gužva, potražite sledeće – verovatno neće biti nikoga. Najpoznatiji tržni centri u Bangkoku su Icon Siam, Siam Paragon, Central World, EmQuartier i Emporium, Terminal 21 itd. Podjednako velike i moderne centre imate i na Puketu, a jedan je čak nikao i na Samuiju. Na ostalim ostrvima šoping ove vrste je praktično nepostojeći.
Pored ovih centara sa međunarodnim brendovima, imate i bezbroj onih sa lokalnijom ponudom. Jedan od najpoznatijih u Bangkoku je Siam Center, odmah pored Siam Paragona. U MBK se kupuje roba relativno lošeg kvaliteta: koferi, suveniri, gadžeti, na primer. Platinum i Palladium World su tržni centri u kojim se kupuje jeftina garderoba.
Ako biste da pazarite neku umetnost, za vas je River City, umetnički tržni centar u kom se organizuje najveća aukcija umetnina u celoj regiji. Možete i samo da gledate – da posetite izložbe ili da provirite u ateljee umetnika koji su tu na rezidencijalnim programima.
River City nalazi se u Creative District-u, nekadašnjoj evropskoj enklavi. Šta sve tu možete da vidite i iskusite čitajte OVDE.
(Super)marketi
Male prodavnice poput 7eleven i FamilyMart imate na svakom koraku, bukvalno. Što se supermarketa tiče, najčešće se viđaju BigC i Tesco. Zapadnjačku hranu potražite u Villa Marketu ili Gourmet Marketu, ali računajte da su cene u ovim supermarketima više nego u drugim.
Drogerije
Najrasprostranjenije drogerije su Boots i Watson’s i pristojno su snabdevene. Kada kupujete kozmetiku gledajte da li izbeljuje kožu. Nekada je u pitanju samo zaštitni faktor, nekada vitamin C, cink ili kiseline, a nije da se nije dešavalo da tu bude i malo žive. Topla preporuka je da kupite japanske kreme za sunčanje, Biore, ima ih svuda. Odlične su i povoljne. Ako kupujete higijenske uloške, obratite pažnju da li sadrže mentol. Ako piše da hlade, to može da znači da će da vas peku i iziritiraju kožu nenaviknutu na takve izume tropskog sveta. Ne pitajte kako znam.
Knjižare
Ukoliko vas put u Tajland zainteresuje za čitanje o lokalnim kulturama, uvek ću prvo preporučiti River Books, izdavačku kuću u čijoj se maloj istoimenoj knjižari u Bangkoku mogu naći fenomenalne knjige azijskih pisaca i knjige o Aziji. Drugo mesto koje obavezno posetim je Kinokuniya u Siam Paragonu, ogromna knjižara sa velikim izborom knjiga na engleskom u kom se, ponovo, najviše radujem azijskim autorima. Često ćete naleteti i na Asia Books, takođe odlične knjižare sa velikim izborom. Ako budete tumarali ulicama starog grada ili oko Soi Ari u Sukhumvitu, verovatno ćete naleteti na male knjižare u kojim se neretko pojave i polovne knjige.
Pijace
Pijace su nadaleko čuvena atrakcija Tajlanda. U Bangkoku ima sve više hipsterskih pijaca. Chang Chui ima galerije, kreativne prostore, zanatske radnje, second hand tezge, grafite, ogromne skulpture i – restoran u pravom pravcatom rashodovanom avionu. Nešto komercijalniji je Jodds Fair koji možda nema avion, ali ima zamak. Poznate su i plutajuće pijace na kojim se roba prodaje i kupuje u čamcima. Ima ih nekoliko u okolini glavnog grada. Možda će vam biti zanimljiv i Chatuchak Weekend Market, najveća otvorena pijaca na svetu, ali stvarno. Tu možete da kupite suvenire, knjige, loše kofere, stvari za kuću, garderobu, biljke, pa čak i životinje, što definitivno ne preporučujem, kao ni obilazak dela pijace na kom se životinje prodaju jer je odvratan. Na svakoj tajlandskoj pijaci glavna stvar je hrana, a po dobrom zalogaju najpoznatiji su noćni marketi o kojim će biti reči kasnije.
Ako volite onlajn šoping, skinite aplikaciju Lazada.
Cenjkanje
Biću iskrena – iako se cenjkanje često navodi kao must do u azijskim zemljama, ja to odavno ne radim. Preganjanje oko cena mi je uvek neprijatno, a posebno kada treba da se natežem oko nečega što bi mi kod kuće ili u nekoj evropskoj zemlji bilo jeftino i bez spuštanja cene. Jednostavno kupim ili ne kupim, kao što bih uradila bilo gde na svetu. Da li magnet za frižider plaćam 1€ ili 0.5€ meni ne menja ništa u životu, a prilično sam sigurna da osobi koja prodaje magnete za život tih pola € znači mnogo više nego meni.
Hrana
Tajlanđani neprekidno jedu. Hrana je svuda. Od jeftinih, ali hranljivih obroka sa ulice do onih od nekoliko stotina € u restoranima sa Michelin zvezdama – izbor je toliki da će svako naći nešto odgovarajuće. Sada čak i na ostrvima postoji veliki broj internacionalnih kuhinja, ali računajte da su ta mesta dosta skuplja od lokalnih.
Poseban doživljaj Tajlanda su noćne pijace sa pristupačnom, a odličnom hranom i fenomenalnom atmosferom. Većina jela može da se kupuje u malim porcijama ili na komad što ove markete čini idealnim za isprobavanje različitih ukusa lokalne kuhinje.
Tajland cele godine obiluje voćem koje je uvek nadohvat ruke, očišćeno, iseckano ili samleveno u šejk i spremno za konzumaciju. Obavezno probajte mango, papaju, mangostin, rambutan, zmajevo voće, marakuju, svež kokos i kokosovu vodu direktno iz kokosovog oraha. Ako ste hrabri, možete da vidite da li će vam se svideti durian, najsmrdljivije voće na svetu koje je zabranjeno unositi u javni prevoz, hotele, ustanove.
Od čega da počnete?
Tajlandska hrana nije nužno egzotična i postalo je jako dosadno (a pomalo i obmanjujuće) što se piše samo o jedenju buba i škorpija, dok je dobar deo jela zapravo prilično jednostavan, napravljen od nama poznatih sastojaka sa lokalnim aromama. Na primer:
- Piletina sa indijskim orahom – prženi komadiće piletine i raznog povrća u sosu, sa indijskim orahom i pirinčem
- Povrće kratko prženo u voku, takođe sa pirinčem
- Pad khrapao, seckano ili mleveno meso proprženo u voku sa ljutim paprikama i lokalnom verzijom bosiljka
- Som tum salata od zelene papaje, slobodno poručujte uz svaki obrok, fenomenalna je
- Najpoznatije supe su tom yum i tom kha gai
- Prolećne rolnice sa povrćem ili sa povrćem i staklenim nudlama, pržene, uz slatko-ljuti sos ili tajlandski sos od šljive
- Domaći sladoled od svežeg kokosa
- Mango sa lepljivim pirinčem. Znam da kombinacija zvuči čudno, ali zapravo je jako ukusno i taman dovoljno slatko za visoke temperature.
- Kanom krok, minijaturne palačinke od kokosa koje mogu da se jedu bez ikakvih dodataka, a ako ih prelijete nečim čokoladnim dobijate najkremastiju toplu verziju bauntija
- Roti sa raznim dodacima – moj omiljeni je sa bananama i nutelom. U pitanju je tanko testo koje se filuje i prži, masno je i nezdravo, ali je prelepo. Uglavnom ga možete naći na za to specijalizovanim štandovima koje drže muslimani
Ako ste probirljivi ili zabrinuti oko navikavanja, krenite od ovih jela pa polako gradite odnos sa tajlandskom kuhinjom. Sasvim je normalno da vam svi ukusi ne legnu na prvo probanje. Prilično je sigurno da će biti obroka koji vam se neće dopadati ni godinama nakon prvog putovanja u Tajland. Ne forsirajte se nego uživajte u procesu.
Da li jedete ljuto?
Balkanska samouverenost vrlo brzo splasne pred tajlandskom začinjenošću. Normalno ljuto znači da će vam proključati mozak, jako ljuto znači da ćete zažaliti što ste se rodili. Blago ljuto je uglavnom dosta ljuto, a kad nije ljuto – taman je ljuto. Konobari će vas uglavnom pitati da li želite da bude spicy, a ako ne pitaju – ne zaboravite da im kažete. Na svakom stolu u lokalnim restoranima imate set dodataka kojim možete da izbalansirate jelo u svom tanjiru. Set obično sadrži šećer i nekoliko različito ljutih stvari, probajte.
Alkohol
U prodavnicama i supermarketima alkohol može da se kupi samo od 11h do 14h i od 17h do ponoći. Ovo ne važi za kafane, restorane, prodavnice na aerodromima. Pet puta u godini, na dane najznačajnijih budističkih praznika, prodaja alkohola potpuno je zabranjena tokom 24h ili 48h. Isto važi i za dane kada Tajlanđani izlaze na izbore.
Alkohol ne sme da se pije u parkovima, hramovima, obrazovnim i zdravstvenim ustanovama i apotekama. Na benzinskim pumpama je zabranjeno ako nema kafića.
Kupovina je zabranjena mlađima od 20 godina. Alkoholna pića ne smeju da budu na akcijama ni da se prodaju sa popustom.
Cigarete
Od februara 2019. godine na snazi su brojne zabrane koje se tiču pušenja. Mnogi će se iznenaditi što na tajlandskim aerodromima nema prostorija za pušenje. To je tek početak dugačkog spiska lokacija na kojim bi policija mogla da vam naplati uživanje u nikotinu. Na primer, pušenje je zabranjeno u hotelima, parkovima, zabavnim i akva parkovima, restoranima i kafićima, na autobuskim stajalištima, pristaništima, javnim parkinzima, u stambenim zgradama, na plažama i bazenima. Cigaretu ne smete da zapalite ni na ulazu u bilo koji zatvoreni prostor (morate da budete udaljeni najmanje 5m od vrata), pored bankomata, u bioskopima, zdravstvenim ustanovama, bibliotekama, perionicama veša, salonima za masažu, religijskim građevinama, školama, javnim toaletima.
Cigarete ne smeju da budu vidljive u prodavnicama i sve imaju one jezive slike na paklicama.
Zabranjene su i elektronske cigarete i vejpovi, ali mogu da se kupe od uličnih prodavaca. Ako se uzme u obzir da kod istih mogu da se pazare i vijagra i cialis sa tezge na 35 stepeni, iskreno – nisam sigurna da bih želela u sebe da stavim bilo šta od ponuđenog jer jbg imam sumnje u njihov biznis model.
Pušačke zabrane uspostavljene su u pokušaju da se smanji količina otpada. Desetine hiljada opušaka dnevno se čistilo sa tajlandskih plaža, a poznati Maya Bay je zbog toga, između ostalog, godinama bio zatvoren za posetioce.
Seks
Nećemo se praviti da seks turizam ne postoji i da Tajland nije njegova prestonica. Daleko je važnije da budete bezbedni nego da glumimo moralne gromade.
Prvo i najvažnije – uvek imajte svoje kondome. Znam da zvuči paranoično, ali ne uzimajte ih ni od koga i apsolutno nikada nemojte da imate odnose bez zaštite. Prostitucija u Tajlandu nije legalna i ne postoji obavezno testiranje na polno prenosive bolesti.
Pazite na novac, pasoš i ostale vredne stvari, naročito ako nekoga dovodite u svoju hotelsku sobu.
I ne budite stoka, padon my French.
Bonus saveti:
Ne preterujte sa prtljagom. Svuda imate uslužno pranje (skuplje) i samouslužne perionice veša (jeftine). Kretanje sa velikim koferima ume da bude nezgodno zbog nedostatka trotoara, mnoštva stepenica, ukrcavanja na čamce i brodove, doplata u niskobudžetnim aviokompanijama. Preveliki rančevi su izazov zbog vrućine. Ukoliko imate višak stvari koje ne biste, na primer, da nosite na ostrva, ali vam trebaju za put kući, možete da ih ostavite u skladištima (ja sam mesec dana platila oko 30e u i-Store Self Storage u Bangkoku i prezadovoljna sam uslugom).
Ako imate kozmetiku bez koje ne možete, kupite kod kuće. U Bangkoku i drugim većim gradovima sve može da se nađe, ali na ostrvima izbor nije beskonačan. Moj otrov je Vichy Dercos koji imaju Boots i Watson’s, ali Boots i Watson’s ne postoje baš BAŠ svuda, a često nemam dovoljno vremena na jednom mestu da čekam pošiljke kad poručim onlajn.
Šminka funkcioniše samo ako znate da ćete ići iz jednog klimatizovanog prostora u drugi, bez izlazaka napolje. Pretoplo je, znojite se, caklite se, sve se razliva, tako da – šminka može da ostane i kod kuće.
Ponesite nešto dugih nogavica i rukava. Sve što je klimatizovano – klimatizovano je do cvokotanja zubima, a posebno je nezgodno na mestima na kojim treba da provedete dosta vremena – na aerodromima, na primer.
Da zaključim:
Preuzimanje odgovornosti za svoj Put možda jeste zastrašujuće na početku, ali vredi.
Istina, možda ćete nekada prespavati u lošem smeštaju. Istina je i da, kada zavisite samo od sebe i držite konce Puta u svojim rukama, taj smeštaj ćete moći da promenite iste sekunde ili da ga pretvorite u doživljaj za prepričavanje. Tačno, može da se desi da vam izgleda kao da gubite vreme jer vas niko neće voditi za ruku od mesta do mesta, ali naučićete da vreme na putu nikada nije izgubljeno. Imaćete slobodu da odlučujete šta ćete sa sobom i slobodu da od te odluke odustanete kad god poželite. Da se predomislite. Prazan hod, ako ga bude, nateraće vas da usporite, da zaista vidite svet oko sebe, da se nađete i snađete u nekim običnim, svakodnevnim, a opet potpuno novim situacijama. Pojačaćete sva čula. Koliko god otrcano zvučalo – bićete prisutni celim bićem – ne zato što je tako rekao beli guru, nego zato što nećete imati izbora.
I najlepše i najvažnije od svega: nećete biti svesni koliko vas sve to menja dok se ne vratite kući i ne shvatite da sve što ste podrazumevali gledate nekim novim, drugačijim očima.
Strah, verujte mi, vremenom nestaje – kada uvidite da se uvek možete osloniti na sebe.
Srećan put!