King’s Highway postoji preko 5000 godina. Pominje se u Bibliji. Bio je ruta kojom se iz Levanta išlo na hodočašće u Meku. Bio je put kojim se dolazilo do planine Nebo, pa nastavljalo ka mestu na kom je kršten Isus. Povezivao je Afriku i Aziju, njime su putovali karavani i divljali krstaši. Danas je zapostavljen, ali očigledno nije zaboravljen, bar dok ima budala koje će da putuju duplo duže, ali i duplo neudobnije nego auto-putem, zarad prizora koji ostavljaju bez daha i istorije koja je mnoge ostavila bez daha. Bukvalno.
Koji put je King’s Highway?
Kada pogledate mapu Jordana, jasno ćete videti tri veća ’vertikalna’ puta koji vode od glavnog grada ka jugu. Svi su šatro highway, ali samo jedan bi se mogao smatrati autopem – Desert Highway. Ovaj put je najbrži i najnezanimljiviji, nalazi se na istoku i birajte ga kad baš nemate vremena. Na zapadu je Jordan Valley Highway ili Dead Sea Highway – put koji se proteže uz Mrtvo more i definitivno nije ništa brži od obične magistrale, ali ima lep pogled na more.
Između njih, tačno u sredini, nalazi se King’s Highway, put označen brojem 35, takođe magistralni put. Iako započinje blizu granice sa Sirijom, u gradu Irbid, za većinu turista ovaj put spaja Aman ili Madabu sa Petrom. Neki njime produže ka severu, ali uglavnom ne dalje od grada Jarash, odnosno Džaraš ili Džeraš.
Google Maps će insistirati da vas pošalje na bilo koji drugi put – idealno Desert Highway, ali neće se libiti ni da vam predloži seoske džade samo da bi vas sklonio sa puta broj 35. Zašto je to tako – nemam pojma. Da bih uspešno koristila navigaciju, na kraju sam napravila spisak gradova duž rute 35 i nizala ih jedan za drugim kao tačke na kojim planiram da se zaustavim dok Google nije odustao. Takoreći, pobedila sam Google.
Istorija, ukratko
Da bi nabrajanje znamenitosti koje ćete videti usput imalo smisla, moramo da krenemo od početka. Početak je bio u gvozdenom dobu, pre oko 5000 godina. Ovaj put spajao je kraljevstva Amona, Moaba i Edoma – naroda koji su živeli na teritoriji današnjeg Jordana. Međusobno su ratovali, ali i trgovali, a put je bio koristan u oba slučaja.
Kralj Edoma zabranio je Mojsiju da ovim putem povede sledbenike na samom kraju četrdesetogodišnjeg lutanja pustinjom tokom Egzodusa, tako da oni verovatno nisu imali najlepše uspomene sa King’s Highway-a. Ipak, uspeli su da stignu do planine Nebo o čemu ćete čitati ako izdržite još samo mrvicu istorijskog nabrajanja.
Hodočašća, trgovina i ratovi
Put su koristili i Nabatejci, to su vam oni iz Petre. Današnji King’s Highway bio je deo Puta tamjana – rute kojom su tamjan i smirna stizali do mediteranskih zemalja. Tuda su putovali i začini iz plodnog Jemena, a Egipćanima je izvožen bitumen iz Mrtvog mora koji su koristili u procesu mumifikacije.
Rimljani
Kada su Rimljani zauzeli ove teritorije, car Trajan je rekonstruisao i dogradio King’s Highway. Nazvao ga je Via Traiana Nova. Trajanov novi put prostirao se od grada Bosra (danas Busra al-Sham) na jugu Sirije do Akabe na jugu Jordana. Bio je dugačak 430km i kao i do tada – služio je za trgovinu, ali i za vojne potrebe Rimskog carstva u novoosvojenoj regiji.
Vizantija
Tokom vizantijskog perioda ovaj put je bio značajan za hrišćanske hodočasnike koji su tada, kao i sada, obilazili planinu Nebo. Razne svete knjige se uglavnom slažu da je Mojsije sa planine Nebo ugledao Svetu zemlju i da je tu preminuo. Biblijski grad Nebo nalazi se nekoliko kilometara dalje, samo što se, tadicionalno hrišćanski, zove Khirbet al-Mukhayyat.
Od VII do XVI veka put su koristili muslimanski hodočasnici koji su iz Levanta putovali u Meku.
Svi navedeni su uz King’s Highway gradili šta su stigli – gradove, tvrđave, koješta – uglavnom da bi lakše nadzirali trgovačke karavane i nadiruće vojske, ali i da bi se i sami lakše kretali kad ustreba da se pošaketaju oko bogova ili para – jer oko čega bi drugog.
Krstaši
Meni lično najbizarniji su krstaši – ljudi koji su čak iz Evrope išli na Bliski istok da se bore za jednu bliskoistočnu religiju protiv druge bliskoistočne religije – ali možda ja tu nešto nisam dobro razumela. U svakom slučaju, krstaški napadi na karavane hodočasnika na ovom putu prekinuli su primirje sa Saladinom i jedan su od povoda za Bitku kod Hitina i pad Jerusalima koji je doveo do Trećeg krstaškog rata.
Pa vi vidite koliko je važan King’s Highway u istorijskim tokovima.
Šta videti usput?
Mapa iz Madabe
Krajem XIX veka hrišćanima je dozvoljeno da grade crkve u Madabi, opskurnom gradiću na obodu Otomanskog carstva koji je ostao samo senka onoga što je bio tokom Vizantije. Uslov je bio da crkve budu građene isključivo na temeljima starih crkava. Jedna od takvih bila je Crkva sv. Đorđa. Dok su raščišćavali buduće gradilište, grčki pravoslavci došli su do neverovatnog otkrića. Na podu su našli mozaik koji je zapravo bio mapa Svete zemlje, ispostaviće se – najstarija koju imamo.
Jerusalimska patrijaršija isprva nije bila naročito zainteresovana za ovaj artefakt – verovatno zato što je i sam Jerusalim bio pod otomanskom vlašću pa su imali veće probleme od kamenčića u podu. Prošla je čitava decenija dok bliotekar Patrijaršije Kleopas Koikylides (Kleop Koikilides) nije posetio Madabu, a potom i pisao o ovom mozaiku 1897.godine. Nemačko društvo za istraživanje Palestine počelo je da kopa po crkvi početkom XX veka, a sredinom veka sprovodi prvi veliki projekat restauracije mozaika. Ispostavilo se da mapa nije samo vredno umetničko delo, već i kartografska beleška koja je pomogla arheolozima da imenuju ostatke koje su nalazili na području Svete zemlje.
Ulaznica: 1JOD
Jordan Pass: x
Crkva Usekovanja glave Jovana Krstitelja
Jovan Krstitelj osudio je odluku kralja Iroda da se oženi Irodijadom, bivšom ženom svog brata. Jovan nije bio pristalica razvoda i smatrao je da su ljubavnici rod. O tome je javno govorio što se nikome od aktera nije naročito dopadalo. Tu na scenu stupa Salome, Irodijadina ćerka iz prvog braka. Na proslavi Irodovog rođendana plesala je za njega i goste. Irodu se to toliko dopalo da joj je obećao šta god poželi. Nakon konsultacija sa majkom, zatražila je – i dobila – glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Istoričari kažu da je verovatnije da je Jovan stradao jer je imao preveliku moć nad ljudima, što Irodu nikako nije odgovaralo. Koja god priča da je tačna – odigrala se ovde, u današnjem Jordanu. Što se samog usekovanja tiče, moguće je da se odigralo baš na mestu ove crkve, a možda je bilo i na drugom koje ću pomenuti kasnije.
Kako bilo, ova katolička crkva potiče sa početka XX veka, ali je izgrađena od starog materijala, na starim temeljima. Ispod crkve nalaze se tuneli koji vode do – i danas funkcionalnog – bunara starog oko 3000 godina. Strmim uzanim metalnim stepeništem može se popeti na vrh zvonika. Ja nisam uspela jer sam na pola uspona osetila jezivu vrtoglavicu i mučninu.
Ulaznica: 1JOD
Jordan Pass: x
Spaljena palata i Crkva Mučenika
Meni je najzanimljiviji deo bio rimski put koji je prolazio kroz Madabu, a čiji su ostaci sačuvani na ovom nalazištu. Videćete i ostatke rimske arhitekture, stubove i nekoliko mozaika. Ukupno vam treba oko 10 minuta ili manje. Tip koji sedi tu i predstavlja se kao vodič započinje turu čim uđete – prvo kao neobavezno ćaskanje, a onda – kada shvatite šta se zapravo dešava – nastavlja da melje tako da ne možete da ga prekinete i na kraju traži novac. Mi smo uspeli da ga zaustavimo, ali ljudi koji su ušli posle nas nisu na vreme shvatili da su na vođenoj turi koju nisu tražili, tako da smo imali uvid u ceo proces.
Planina Nebo
Desetak minuta kolima od Madabe nalazi se planina Nebo – mesto sa kog je Mojsije prvi put ugledao Svetu zemlju i na kom je potom i preminuo. Razlozi za posetu su, očigledno, vernicima dobro poznati, ali nemojte propustiti ovo mesto čak i ako se ne osećate kao deo njegove ciljne grupe. Kada odšetate do ’vrha’ (nema gotovo nikakvog uspona sa strane sa koje dolazite) pogled će da vam pukne na Mrtvo more, Jerihon – grad koji se smatra najstarijim na svetu i koji je postojao i pre 11 000 godina, a ako bi vremenska prognoza radila u vašu korist – videli biste čak i Jerusalim.
Kada vam je sve to ispred nosa, ne možete da ostanete ravnodušni na činjenicu da se nalazite na jednom od mesta koja su – zvuči otrcano, znam, ali – kolevka civilizacije. Sama ideja da su priče iz te regije – bile one istinite ili ne – opstajale hiljadama godina i da se i dan danas pričaju, meni je bila dovoljna za ovo malo skretanje s puta – puta kojim je Mojsiju bilo zabranjeno kretanje od strane vladara kraljevstva Edom.
Da, dobro ste pročitali već drugi put u ovom tekstu. Mojsije je zatražio dozvolu da ka Svetoj zemlji krene putem koji znamo kao King’s Highway, a čiji se deo tada nalazio u Edomu. Kralj je odbio i bili su na ivici sukoba, pa je Mojsije vernike odveo drugim putem. Priča kaže da do sukoba nije došlo jer mu je Bog rekao da izbegne rat. Zli jezici bi rekli da je razlog to što su Edomci bili daleko moćniji i nisu bili spremni da pregovaraju, najblaže rečeno.
Ako imate vremena, prošetajte stazama oko glavnog okupljališta. Imaćete predivne poglede samo za sebe i odmor od gungule koja ume da nastane na vrhu.
Ulaznica: 2JOD
Jordan Pass: x
Mukawir / Machareus
Iako postoji tvrdnja da je Jovan Krstitelj obezglavljen u Madabi, postoji i ona da je obezglavljen na brdu Mukawir – u jednoj od pećina ili u Irodovom zamku, ne zna se. Ne zna se ni da li su tačne tvrdnje mađarskog arheologa da je pronađena baš ona prostorija u kojoj je Salome izvela svoj ples, ali ono što znamo je da, ako je plesa uopšte bilo, izveden je u Irodovom zamku na brdu Mukawir. Većina turista ne svraća u Mukawir jer nije baš usput. Potrebno je pošteno skrenuti sa puta 35 da bi se stiglo do ruševina.
Ulaznica: 1.5JOD
Jordan Pass: x
Umm er-Rasas
Umm er-Rasas dom je najvećeg mozaika u Jordanu na osnovu kog su arheolozi potvrdili da ovo mesto jeste mesto koje se pominje u Bibliji pod imenom Kastrom (ili Kastron) Mefa’a. Jedno je od četiri spomenika koje je UNESCO zaštitio u ovoj zemlji. Glavna znamenitost je Crkva Sv.Pavla ili bar ono što je od nje ostalo, a to su tri luka koji su i najprepoznatljiviji simbol ovog nalazišta. Umm er-Rasas nalazi se u blizini grada Dhiban, negde na pola puta između Madabe i Wadi Muse, odnosno Petre.
Ulznica: 2JOD
Jordan Pass: ✓
Krstaški zamak u Keraku
Kerak, Karak ili al-Karak smatra se prestonicom južnog Jordana. Grad je kroz koji morate da prođete vozeći se rutom 35. Kao i svaki metar Jordana izgleda, Kerak je takođe pomenut u Bibliji pod njegovim starim imenima – Kir i Charac Moaba. Pojavljuje se i na Mapi iz Madabe.
Glavna atrakcija je krstaški zamak koji je, između ostalog, poznat po gorepomenutim napadima na muslimanske hodočasnike. Zbog tih napada prekinuto je primirje sa Saladinom, koji je u više navrata pokušao da osvoji ovaj zamak. Saladin i vitez Raynald od Chatillon-a dobro su se upoznali tokom stalnih sukoba. Njihovo poznanstvo kulminiralo je kada je Saladin napao Kerak dok se u jednoj od kula odigravala svadba Raynaldovog pastorka. Priča kaže da je Raynaldova žena Saladinu poslala svadbeno posluženje, a da je on u to ime poštedeo kulu u kojoj je bila svadba. Nastavio je da ruši ostatak zamka, ali je ubrzo potpuno odustao. Možda je odluka bila stvar dobre volje, a možda i krstaškog pojačanja koje je pristizalo s druge strane. Zamak je osvojio tek nakon Bitke kod Hitina kada su krstaški redovi bili dovoljno oslabljeni.
U XXI veku zamak u Keraku proslavio se u holivudskom ostvarenju po imenu Nebesko kraljevstvo (Kingdom of Heaven). Na naslovne strane dospeo je 2016. godine nakon terorističkog napada u kom je povređeno 37, a ubijeno 19 ljudi.
Krstaški zamak Shobak – Montreal Castle
Još jedan krstaški zamak, manji i manje interesantan od onog u Keraku, ali ako imate vremena – što da ne. Osim po zamku, grad Shobak poznat je i po jezivo hladnim zimama. Nalazi se na 1300m nadmorske visine, tako da pazite kad vozite tuda zimi, ume da bude nezgodno.
Ulaznica: 1JOD
Jordan Pass: ✓
Jordanski Grand Kanyon
Čak i da preskočite sve do sada nabrojano, samo prolazak kroz ovaj kanjon vredeće vožnje King’s Highway-om. Wadi Mujib je kanjon reke Mujib koja se uliva u Mrtvo more. Zapadna strana kanjona popularna je turistička destinacija. Kanjoning je zabranjen u zimskim mesecima zbog iznenadnih poplava koje mogu biti izuzetno opasne ako vas zateknu na nezgodnom mestu.
Istočni deo kojim ćete proći prateći rutu 35 jedan je od najlepših prizora koje sam videla u životu. Baš zbog te deonice smo rešili da King’s Highway vozimo dva puta. Najbolji vidikovac na koji ćete naleteti nalazi se nekoliko kilometara nakon grada Dhiban, čim počnete da se spuštate, a kanjon da se ’otvara’ pred vama. Na tom mestu imate parking i radnjicu u kojoj možete da uzmete kafu i suvenire, pa čak i tepihe. Na Google Maps-u je obeleženo još nekoliko vidikovaca. Stajali smo, ali ovaj nam je i dalje omiljeni – možda zbog inicijalnog šoka jer nismo imali pojma šta nas čeka (da, krenuli smo na road trip znajući samo da je ova ruta najlepša i to je to) ili zato što je stvarno najbolji.
Rezervat prirode Dana
Dana je najveći rezervat prirode u Jordanu. Popularan je među šetačima i verovatno nikada neću prežaliti što nismo imali vremena da svratimo. Priča se da je proleće idealno vreme za posetu jer procvetala dolina pravi snažan kontrast krševitoj okolini. Mi smo ovo mesto videli samo izdaleka i zaista nas je ostavilo bez teksta.
Ulaznica: 10JOD
Jordan Pass: x
Šta treba da znate o vožnji u Jordanu?
Da biste legalno iznajmili automobil i da biste legalno vozili u Jordanu potrebno vam je sledeće:
- vozačka dozvola izdata u vašoj zemlji
- međunarodna dozvola nije neophodna, ali mi smo nosili za svaki slučaj
- pasoš
- kreditna kartica (na kojoj će biti rezervisan depozit za auto)
Mi smo kola rezervisali preko sajta kompanije Monte Carlo ( montecar.com ). Imaju više poslovnica pa možete da birate gde ćete da preuzmete, a gde da vratite kola. Nissan Sunny nas je čekao na aerodromu. Odatle smo se, zajedno sa jednim od zaposlenih, odvezli do njihove obližnje kancelarije da sredimo papire. Odmah potom smo nastavili ka Madabi, bez svraćanja u Aman. Kola smo vratili u poslovnicu na severu Amana jer nam je bila najbliža u povratku iz Džeraša. Postoji opcija da auto ostavite u nekom drugom gradu, a naknada za to je oko 100e.
Cene:
Cene automobila variraju u odnosu na veličinu kola i godišnje doba. Najskuplje je proleće i jesen kada ovu zemlju obilazi najveći broj turista. Vremenske prilike su tada blaže nego tokom zime i leta. Ako planirate da vozite zimi dobro proverite zimsku opremu jer u Jordanu ume da padne sneg.
Osiguranje i depozit:
Iako po jordanskom zakonu sva kola moraju da imaju neko osiguranje, postoje i dodatna osiguranja koja se dodatno i plaćaju, ali vas štite od različitih situacija poput sudara i krađe i uglavnom vas oslobađaju depozita. Visina depozita varira od kompanije do kompanije, od automobila do automobila. Na visinu svote utiče i starost vozača. Depozit je viši za mlade i stare vozače, pa proverite starosne granice pri iznajmljivanju.
Iznajmljenim automobilom mogu da upravljaju isključivo ljudi koji su za to ovlašćeni i upisani u papire. Osim vozača koji potpisuje ugovor, besplatno može da se doda još jedan vozač.
Pre nego što se odvezete, iznajmljivač će snimiti auto iz svih uglova, sa akcentom na svim postojećim oštećenjima. Isto treba da uradite i vi. Potom će vam objasniti koje gorivo da sipate (u Jordanu se ne voze automobili na dizel pa je utoliko izbor lakši) i šta da radite ako vas zaustavi policija.
Policija:
Nas je policija zaustavila samo jednom i to da nam poželi dobrodošlicu u Jordan. Nisu nam ništa tražili niti nas bilo šta pitali. Ako bi ipak poželeli da se informišu o vama, dužni ste da im date vozačku dozvolu i papire od auta (iznajmljivač će vam pokazati gde stoje). Ukoliko napravite prekršaj i nađete se u situaciji da vam pišu kaznu, ne smete da im dajete novac na licu mesta. Tražite da vam to upišu u papire, pa posle regulišete u rent-a-car-u.
Kako izgleda vožnja po Jordanu?
Ukratko: manje je strašno nego što sam zamišljala, ali je potrebno vozačko iskustvo i par grama razuma.
Pravila, pisana i nepisana:
Ono što ćete prvo primetiti je da na velikom broju puteva ne postoje linije niti neki prevelik broj saobraćajnih znaka. Za početak se držite uz desnu ivicu vaše trake i vrlo brzo ćete naučiti kako se pretiče. Put se – u zavisnosti od širine i gužve – uglavnom koristi dosta slobodnije nego kod nas. Srećom, većina deonica King’s Highway-a jeste dovoljno široka i pregledna da možete komotno da obilazite druga vozila bez prelaženja u suprotnu traku. Ako se ne snalazite – jednostavno nastavite da se držite desno i nema problema.
Znake ćete videti samo kada je preko potrebno da se insistira na nečemu – uglavnom na zabrani preticanja. Daleko češće nego što biste želeli viđaćete znake koji najavljuju ležeće policajce. Ima ih toliko da baš počnu da idu na živce.
Što se brzine tiče, ograničenje u naseljenom mestu je 60kmh, van naseljenog mesta je 80, a na autoputu 120kmh – osim ako vidite znak koji kaže drugačije.
Jordanci imaju nonšalantan odnos prema svetlima – danju ih ne koriste, noću kako ko. Kako ni putevi nisu osvetljeni, a dobar deo je vožnja uz litice, savet koji niste tražili je: ne vozite noću ako baš ne morate.
Gužva:
Na otvorenom putu – pričam za King’s Highway – gužve su minimalne jer većina ljudi koristi druge puteve kako bi brže stigla s kraja na kraj zemlje. Negde od trenutka kada smo ušli u Wadi Mujib bili smo uglavnom sami na putu – toliko sami da smo neretko bili ubeđeni da smo promašili put i otišli ko zna gde.
Međutim, u gradovima kroz koje prolazite priča je potpuno drugačija. Gužva je kao da se živi u večitom špicu, vozi se ’na nož’, izleće i uleće, pribija i trubi. Jordanci ne veruju u migavce i uopšte ih ne koriste, tako da na tom polju otvorite četvore oči. Dok se držite glavnog puta nećete imati probleme sa širinom. Ako se slučajno uvučete u gradove, postoji mogućnost uplitanja u lavirint uskih ulica koje umeju da budu i prilično strme – naročito u Amanu. Pešaci prelaze gde stignu, kako u naseljenim mestima, tako i na magistralama. Videli smo i porodicu koja pretrčava autoput između Amana i Džaraša.
Vremenska prognoza:
Vremenske prilike u Jordanu umeju da iznenade, naročito van i na prelazu sezona. Magla je prilično česta na deonicama King’s Highway-a i uopšte nije prijatna, naročito što u tim višim maglovitijim delovima nema baš puno prostora za zaustavljanje pored puta. Padavine su takođe zeznute, pa čak i u martu može da vas iznenadi sneg ili jaka kiša zbog koje se vozačima savetuje da izbegavaju kanjone u kojim su moguće iznenadne poplave i odroni. Dobra ideja je da povremeno slušate radio u kolima da biste bili obavešteni o stanju na putevima.
Potrepštine:
Ponesite hranu i vodu. Obavite u toaletu sve što imate pre polaska. Benzinske pumpe nisu kao kod nas i na većini nema ni WC-a ni prodavnice. Između gradova nemate baš neki prehrambeni izbor, ako postoji ikakav. U gradovima uglavnom nećete želeti da stajete zbog gužve i haosa.
Da zaključimo:
Jordan je mala zemlja. Od Petre do Amana ovim najsporijim putem stižete za oko 4 sata. Autoputem vožnja skraćuje na manje od 3. Ako planirate da skrećete s puta, krenite rano ujutru. Dobro proračunajte sva zadržavanja da vas mrak ne bi uhvatio u nekoj vukojebini u kojoj nemate gde da stanete. Neka mesta poput zamka u Keraku su vam tačno na putu i ne možete da ih promašite, ali do nekih znamenitosti ima da se vozi, tako da – pamet u glavu i srećan put!