Pretposlednjeg utorka u maju 1989. godine ceo dan je bilo nevreme. Na kraju dana rodila sam se ja. Slučajnost? Ne verujem. U horoskopu sam blizanac, u podznaku strelac, a ono treće mi je jarac. Masterirala sam na Zidnom slikarstvu i čak dva puta bila među hiljadu najboljih studenata u Srbiji, što je, ispostavilo se, potpuno nebitno kad shvatiš da ipak ne želiš da se baviš svojim poslom. Namestilo se da sam brzo nakon fakulteta dobila priliku da putujem jako daleko za male pare i tada sam spoznala najveću istinu na svetu: mrčajevački slavuj Miroslav Ilić je sve vreme bio u pravu. Život definitivno nije jedna žena tako da jbg zidno slikarstvo, više sreće u sledećem životu. O putovanjima sam počela da pišem u nadi da ću ih objasniti. Sebi. Bila mi je potrebna distanca, promena uloge od onog ko doživljava do onog ko o doživljajima čita kako bih shvatila šta mi se jebeno dešava, zašto se sve u meni menja i za koji kurac mi je sve to trebalo.
Posledice toga vidite na ovom blogu jer terapija nije jeftina.
Kad sam bila mala želela sam da budem Lepa Brena u onom spotu kad se sve vreme okreće drugačije našminkana i kostimirana. Kad sam malo porasla slušala sam pank i htela da budem kartograf. Onda sam ozbiljno isplanirala da budem pilot, ali nismo imali pare za to. I tada sam slušala pank. Prvi putopis napisala sam u osnovnoj školi – o safariju u Keniji. Niti sam bila u Keniji, niti je bilo ikakvih izgleda za to. Boga pitaj odakle mi i reč safari, ali OK. Jednom sam za geografiju pisala esej o japanskim torii kapijama i jednom o šrilančanskim ribarima. Čim to pamtim već 20 i kusur godina, znači da je bilo bitno. Kao i pank.
U avionu uvek slušam Champagne Supernova od Oasisa, iako inače ne slušam Oasis.
Samo se jednom namestilo da mi je ta pesma bila u slušalicama kad se avion nije srušio u peščanoj oluji i to je to – to je sad soundtrack za letenje.
Da sam striptizeta zvala bih se Bubi Torando.
Ako bi to ime bilo zauzeto, bila bih Žiška Superiška.
Volim slanu karamelu i čips sa sirćetom
i imala sam nervni slom na tri kontinenta.
U Keniji još uvek nisam bila.
Ako vam zatrebam, daleko bilo, pišite na danijela@pricesaistoka.com .