1. Velika trka
ili kako su podeljeni znakovi zodijaka
Legenda kaže da je Car od Žada – jedno od najvažnijih božanstava u kineskoj kulturi – organizovao trku na koju je pozvao sve životinje sveta. Pozivu se odazvalo samo dvanaest vrsta, pa je Car rešio da ih nagradi tako što je po svakom nazovao po jednu godinu, a trkom je trebalo da se odredi redosled kojim će se godine zvati.
Naravno, bilo bi glupo da trka nije otežana preprekama. U ovom slučaju, trebalo je preći ogromnu brzu reku.
Ovo je trenutak u kom svako selo počinje da priča svoju verziju priče.
U svim verzijama pacov ranoranilac je stigao na prvo mesto uz pomoć vola/bika. U nekim pričama je vo dobrovoljno pristao da pomogne iznurenom pacovu kog su nosile jake rečne struje, a u drugim je pacov shvatio da neće moći da pređe sam. Iako je krenuo prvi i imao veliku prednost, čekao je na obali dok nije stigao vo i uvukao mu se u uvo. U svakom slučaju, čim se dokopao druge obale, pacov se zaleteo ka cilju ostavivši vola na drugom mestu.
Na trećem i četvrtom mestu su najbrže životinje zodijaka – tigar i zec.
Iako su ga struje malo ometale, tigar je uspeo da se vrati na pravi put i da stigne treći, dok je iznureni zec uspeo da pređe reku dokopavši se plutajućeg debla. U drugoj verziji, zec je skakao od kamena preko kamena do druge obale.
Na petom mestu je zmaj – jedino mitsko biće zodijaka o kom, logično, postoji najviše različitih mitova. Prema jednoj priči, zmaj je krenuo na vreme, ali je skrenuo s puta kako bi ugasio požar koji je pretio obližnjem selu. Kada je stigao do reke video je zeca koji se mučio i oduvao ga je na drugu obalu. Zec nikada nije saznao ko mu je pomogao, a zmaj je bio zadovoljan petim mestom.
Lukavu zmiju, moj znak u kineskom horoskopu, takođe prati veliki broj priča, ali ne toliko lepih kao u zmajevom slučaju. Jedna od verzija je da je zmaj toliko očarao Cara od Žada svojim prisustvom da mu je odmah ponuđeno da njegov sin dobije šesto mesto. Pošto zmajče nije došlo na trku, zmija je brže-bolje rekla da je ona zmajevo usvojeno dete i tako se dokopala svog mesta.
Druga verzija kaže da je konj bio siguran da stiže šesti jer je galopirao samo malo iza zmaja. Međutim, u trku nije primetio mu se oko noge obmotao slepi putnik. Malo pre cilja, zmija se odmotala i prestravila konja koji je završio na sedmom mestu.
Osmo, deveto i deseto mesto zauzeo je primer saradnje i pomaganja. Naime, koza, majmun i petao su sklepali mali splav koji ih je prevezao na drugu obalu, a na cilj su stigli gotovo istovremeno. U nekim verzijama, majmun je iskoristio svoju snalažljivost i prešao reku kroz krošnje drveća koje se nad njom nadvijalo.
Pas je stigao pretposlednji jer se, kakvo iznenađenje, zaigrao u reci.
Svinja…svinja je malo ogladnela. Posle pauze za ručak, kada se dobro najela, svinji se – prispavalo. Dremka se odužila toliko da je Car zamalo odustao od dvanaestog znaka, ali joj je na kraju ipak dodelio poslednje mesto.
Umesto kineskog zeca, u vijetnamskom zodijaku nalazi se mačka.
Pre nego što počnu pošalice o Kinezima i mačkama, evo objašnjenja zašto se ova životinja nije našla među dvanaest pobednika. Mačka i pacov su bili najbolji drugari. Mačka k’o mačka, volela je da spava i često joj je teško padalo da ustaje na vreme, pa je zamolila svog prijatelja ranoranioca da je probudi kako bi krenuli zajedno. Manje verovatna verzija kaže da se pacov toliko uzbudio oko trke da je zaboravio mačku, a druga – da je namerno nije probudio.
2. Shentu & Yulei – čuvari ulaznih vrata
Legenda kaže da je na planini u svetu duhova raslo ogromno drvo breskve. Zauzimalo je površinu veću od 1500km2. Severoistočno od drveta, Shentu i Yulei čuvali su ulaz u svet duhova tako što su hvatali one koji su tokom života nekoga povredili i bacali ih tigrovima. Svi duhvi su se plašili ovih čuvara iz očiglednih razloga, pa su ljudi u svetu živih na vrata svojih domova počeli da kače daščice od breskve na kojim su bila ispisana imena čuvara. Vremenom su imena zamenjena srećnim natpisima, a breskva crvenim papirnim trakama. Ova tradicija se neguje duže od 1000 godina.
3. Priča o crvenim kovertama
Legenda kaže da je u Kini postojao demon po imenu Sui koji je plašio usnulu decu toliko da ne bi mogla ni da plaču. Deca koju bi Sui dotakao dobila bi užasnu groznicu, a neka bi čak ispoljila znake psihičkih oboljenja. Kako bi sve to sprečili, roditelji su palili sveće i ostajali budni po celu noć čuvajući potomstvo.
Jedne Nove godine, roditelji su detetu dali osam novčića da se zanima kako ne bi zaspalo. Dete je novac pakovalo u crveni papir i raspakivalo dok se nije umorilo od igre i zaspalo. Roditelji su zapakovane pare stavili ispod dečijeg jastuka.
Kada je Sui krenuo da pipne dete imao je šta da vidi – pare su zasijale tako jako da nije mogao da dođe sebi od straha. Od tada se deci poklanja novac u crvenim kovertama.
4. Priča o Nianu
Legenda kaže da je na dnu mora živelo čudovište po imenu Nian koje je terorisalo Kineze. Imalo je ogroman rog ili rogove – kako u kojoj priči, a iz morskih dubna je izlazilo samo za Novu godinu da bi nešto prezalogajilo – obično ljude i stoku iz obližnjih sela. Na dan dočeka, svi bi se pokupili i otišli u planine kako bi sačuvali žive glave.
Jednog dana, pojavio se ispijeni dugokosi sedi starac (a kako drugačije) koji je odbio da pođe sa ostalima. Umesto povlačenja, izabrao je da obuče crvenu odeću, okiti selo i da se malo proveseli uz sveće i pucketanje zapaljenog bambusa. Šalu na stranu, starac je na vrata kuća zalepio crvene papire, upalio sveće i lampione. Tolika količina srećnih stvari i buka preteče petardi prestravila je čudovište koje se nikada više nije pojavilo.
Svaka naredna proslava je zapravo preventiva protiv nesrećnog Niana.
Na mandarinskom, dan kada se dočekuje Nova godina zove se Guo Nian što znači slaviti (novu) godinu, ali i savladati Niana.
5. Legenda o Festivalu lampiona
Nekada davno, Cara od Žada su baš iznervirali meštani nekog sela jer su mu ubili omiljenog ždrala. Šta će, kud će, pao mu mrak na oči i Car reši da im spali selo. U nekim pričama tu uskače njegova ćerka, a u nekim vila – u svakom slučaju, rezultat je isti – rekla je seljacima da zapale što više lampiona svuda po selu i da ne brinu. Oni tako i urade, a Car od silnih lampiona pomisli da je selo već zapaljeno i ode svojim putem.
Priču o kineskoj Novoj godini možete da pročitate OVDE.
Komentari, pitanja, želje i pozdravi su dobrodošli, kako ovde, tako i na Facebook stranici Priče sa istoka ili na Instagram profilu @pricesaistoka na kom ćete dobiti najbrže odgovore!
Hvala na čitanju!
Tekst, fotografije i ilustracije zaštićeni su autorskim pravom, pripadaju autoru i ne mogu se koristiti bez dozvole. Sve upite o eventualnom preuzimanju pošaljite na danijela@pricesaistoka.com Hvala na razumevanju!
Pingback: Lunarna Nova godina / Prolećni festival sa istoka Azije